Оцењивање ученика на раном узрасту пре формалне писмености у Србији

Sažetak

Услед чињенице да је енглески језик обавезан предмет од првог разреда у школама у Србији, ученици у прва два разреда основне школе енглески уче пре формалног описмењавања, с обзиром на то да латиницу науче тек у другом полугодишту другог разреда. Циљ рада јесте да испита под којим условима се ученици на овом узрасту оцењују на часовима енглеског језика. У раду се испитују следећа четири истраживачка питања: 1) да ли се у школама у Србији уопште спроводи оцењивање знања енглеског језика код ученика на раном узрасту који још увек нису формално писмени, 2), уколико се такво оцењивање спроводи, који инструменти се користе и који критеријуми се том приликом примењују, 3) шта је сврха оцењивања код ученика који нису формално писмени, те 4) да ли постоје разлике између државних и приватних школа по питању начина и сврхе оцењивања знања. У ту сврху спроведено је квалитативно истраживање путем неформалног интервјуа са 15 наставника из државних и приватних школа. Резултати истраживања најпре показују да се у оба институционална контекста користи како сумативно тако и формативно оцењивање; такође, наставници и из приватних и из државних школа користе методу посматрања или тестове које сами праве, или узимају из приручника за наставнике; коначно, у оба контекста наставници користе резултате оцењивања као повратне информације које им затим служе да побољшају наставу. Резултати такође показују да постоје разлике између наставника у приватним и државним школама по питању оцењивања ученика. Разлике су у највећој мери последица непостојања институционализоване обавезе оцењивања у приватним школама, те се, самим тим, у приватним школама оцењивање не спроводи према строго дефинисаним принципима и мерилима. Насупрот приватним школама, Министарство образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије начинило је први корак ка дефинисању критеријума за дескриптивно оцењивање ученика на раном узрасту, иако ти критеријуми нису још увек у потпуности развијени. Наставници у државним школама, упркос томе, имају обавезу да ове критеријуме користе, и често посежу ка различитим средствима како би олакшали употребу критеријума приликом оцењивања. У последњем делу рад се усмерава ка педагошким импликацијама добијених резултата истраживања и нуди решење засновано на способностима које деца на овом узрасту већ поседују, као и на наставним аспектима, али и аспектима учења који умногоме доприносе развоју знања енглеског језика код деце.