Sažetak
У раду се сагледава значај и улога народних музичких инструмената у народној традицији на основу представа ових инструмената у српској етнографској грађи и фразеолошком фонду. Семантичком дескрип-ци-јом фразеологизама, који као централну компоненту садрже музички инструмент, биће испитано како се различити културни садржаји, карактеристични за дату националну културу, огледају у фразеолошком фонду језика те културе. Биће представљени наведени инструменти и дата кратка етнолошка анализа њихове улоге у народном животу, као и репертоар и семантички опис фразеологизама чији је централни лексички елемент назив неког народног музичког инструмента.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Агапкина, Т. (1999). „Вещь, образ, символ: колокола и колокольный звон в традиционной культуре славян”. У: С. Толстая С. (ред.), Мир звучащий и молчащий. Семиотика звука и речи в традиционной культуре славян (стр. 212–282). Mосква: Российская академия наук, Институт славяноведения.
Аксић, Н. (2014). „Друге зове, себе не чује. Звоно у српској народној традицији“. Philologiа Mediana, бр. 6, 151–165.
Гојковић, А. (1985). „Историјски пресек друштвене улоге народних музичких инструмената у Срба“. Гласник Етнографског музеја у Београду, бр. 49, 123–130.
Гојковић, A. (1989). Народни музички инструменти. Београд: Вук Караџић.
Големовић, Д. (1997). Народна музика Југославије. Београд: Музичка омладина Србије.
Добрикова М. (2015). „Нове могућности за (етно)фразеолошка истраживања из перспективе словачког фразеолошко-музиколошког пројекта“. Лингвистичке актуелности, бр. 27, 1–9.
Дражић, Ј. (2009). „Гајде – народни музички инструмент у Срему“. Зборник музеја Срема, бр. 8, 195–204.
Ђорђевић, К. (2015). „Dobríková Mária (ed.). ‘Hudobné motívy vo frazeológii – Frazeologické štúdie VI‘ Katedra slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, 2014, 374 str.“ Зборник Матице српске за славистику, бр. 87, 282–285.
Лајић Михајловић, Д. (2014). Српско традиционално певање уз гусле. Бео-град: Музиколошки институт САНУ.
Милорадовић С. (2012). Музички жаргон младих и молодежный музыкальный сленг. Компаративни поглед. Београд: Етнографски институт САНУ – Институт за српски језик САНУ.
Мршевић-Радовић, Д. (1987). „Фразеолошка поређења у српскохрват-ском језику (глуп као дудук)“. Југословенски семинар за стране слависте, бр. 37, 101–106.
Мршевић-Радовић Д. (1994). „Број више у фразеологији“. Фолклор у Војводини, бр. 8, 110–119.
Мршевић-Радовић, Д. (2014). Фразеологија и национална култура. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Пешић, Љ. (1967). „Народни музички инструменти на Косову и Метохији“. У: Д. Недељковић (ур.), Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије у Призрену 1967 (стр. 87–99). Београд.
Појмовник српске културе. Преузето са: http://www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/pojmovnik.php.
Поповић, Љ. (2008). Језичка слика стварности. Когнитивни аспект контрастивне анализе. Београд: Филолошки факултет.
Радисављевић В. (2011). „Гајде у традиционалној култури Срба“. Караџић, часопис за историју, етнологију, археологију и уметност, бр. 3, 63–77.
Толстој Н. (1995). Језик словенске културе. Ниш: Просвета.
Dević, D. (1974). Narodni muzički instrumenti. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Dobríková, M. (2010). „Gajdošské motívy v slovenskej a bulharskej frazeológii”. У: D. Baláková und H. Walter (red.), Phraseologische studien: dynamische Tendenzen in der slawischen Phraseologie (113–120). Greifswald: Ernst-Moritz-Arndt-Universität Greifswald.
Dobríková, M. (2013). „Lexikálne jednotky zvon a камбанa ako komponenty slovenských a bulharských frazém“. Philologica, LXXI, 169–175.
Dobríková M. (ur.) (2014). Frazeologické štúdie VI: Hudobné motívy vo frazeológii. Bratisla-va: Univerzita Komenského v Bratislave.
Đorđević, V. (2014). „Frazeologizmi s komponentom zvono, bubanj i gajde u frazeologiji srpskog jezika i njihovi ekvivalenti u slovačkom jeziku“. U: M. Dobríková (ur.), Frazeologické štúdie VI: Hudobné motívy vo frazeológii (str. 51–60). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave.
Kiralj, E. (1979). „Narodni muzički instrumenti u Vojvodini“. Spona, бр. 19/20 , 67–68.
Matešić, J. (1982). Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb: Školska knjiga.
Svítková, M. (2014). „Motivačné faktory vzniku slovenských a chorvátskych frazém s komponentmi zvon (zvonec) : zvono”. U: M. Dobríková (ur.), Frazeologické štúdie VI: Hudobné motívy vo frazeológii (стр. 284–295). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave.
Vidović, B. (1987). „Aerofoni i kordofoni instrumenti na području Nevesinja”. U: Zbornik radova XXXIV kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije (стр. 503–506). Tuzla: Udruženje folklorista Bosne i Hercegovine.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293