Sažetak
Продужење животног века одређује положај старих особа у савременом друштву. Стога проблеми старости постају значајна друштвена појава која заокупља научну и стручну пажњу геронтолога, геријатара, социолога, социјалних радника, криминолога, психолога и др. Живимо у времену политичких и економских криза и промена у којима постоје категорије становништва које су угрожене, осиромашене, болесне, усамљене, рањиве, што је нарочито изражено код старе популације. Иако је, код нас, старање о старима, у великој мери, сведено на породицу и има међугенерацијски карактер, све чешће породица није у стању да сама сноси терет те бриге. Многа стара лица живе сама или у старачким домовима, с обзиром на то да су млади последњих двадесетак година напуштали земљу и родитеље у потрази за бољим животом. Кроз законска решења и Стратегије о старима и у Републици Србији покушава се, преко институционалних и ванинституционалних облика заштите, помоћи особама трећег животног доба.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Vuković, D. (1988). Sistem socijalne sigurnosti. Beograd.
Drča J. (2012). Društvo i stari. Novi Sad: Prometej.
Манојловић, П. (1996). Социјални рад и старост. Beograd: Геронтолошко друштво Србије.
Rehabilitacija. (1966). U: M. Vujaklija. Leksikon stranih reči i izraza (str. 779). Beograd: Prosveta.
Satarić, N. (2007). Vaninstitucionalna zaštita starijih ljudi u Srbiji. Beograd: Snaga prijateljstva − AMITY.
Simić, M. (1996). Rehabilitacija invalida. Beograd: FPN.
Socijalna rehabilitacija. (2006). U: I. Vidanović. Rečnik socijalnog rada (str. 329). Beograd: autorsko izdanje.
Станковић, Б. (2002). Институционална брига о старима. Београд: Геронтолошко друштво.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293