Sažetak
На југу провинције Далмације (источна Херцеговина), као и у свим подручјима која су била у саставу Римског царства налазе се споменици који свједоче о религиозности римских грађана. Духовни живот становника на југу провинције Далмације огледао се у и поштовању оријенталних култова (култ Митре). Оријенталне култове на подручју источне Херцеговине (Мостар, Коњиц) познајемо, прије свега, по скромном броју нађених епиграфских споменика.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.
Вулић, Н. (1941/1948). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, XCVIII, 1–279.
Гарашанин, М. (1967). Историја Црне Горе I. Титоград: Научно дело.
Gabričević, B. (1953). O nekim mitričkim natpisima Sarajevskog muzeja. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu (A) n.s., VIII, 141–144.
Gabričević, B. (1954). Iconographie de Mithra Tauroctone dans la province romaine de Dalmatie. Archaeologia Iugoslavica, I, 37–52.
Гавриловић-Витас, Н. (2017). Вотивне иконе бога Митре из античке збирке Народног музеја у Нишу. Зборник Народног музеја, XXIII–1/2017, 187–206.
Gavrilović-Vitas, N. (2018). ROMAN RELIGION AND CULTS ON THE DANUBE LIMES IN SERBIA. Vivere militare est, I, 167–194.
Зотовић, Љ. (1968). Историјски услови развоја оријенталних култова у римским провинцијама на територији Југославије. Старинар, XIX, 59–72.
Zotović, LJ. (1973). Mitraizam na tlu Jugoslavije. Beograd: Posebno izdanje, knj. 11, Arheološki institut SANU.
Imamović, E. (1975/1976). Interpretatio romana u odnosu na indigene kultove rimske provincije Dalmacije. Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu, 11–12, 13–26.
Imamović, E. (1977). Antički kultni i votivni spomenici na području Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša.
Latte, К. (1976²). Römische Religionsgeschichte. Müncchen: Beck.
Lipovac-Vrkljan, G. (2001). Posebnosti tipologije i ikonografije mitijskih reljefa rimske Dalmacije. Zagreb: Filozofski fakultet.
Љубомировић, И. (2016). Религијски живот Наиса у III и IV веку н. е. Along Clio's ways…topical problems of modern historical science, 1/2016, 181–205.
Mayer, A. (1932). Studije iz toponomastike rimske provincije Dalmacije. VAHD, L, 85–119.
Mayer, A. (1941/1942). Vidasus der Illyrische Silvanus. VHAD n.s., XXII–XXIII, 187–193.
Марић, Р. (2003²). Антички култови у нашој земљи. Београд: Чигоја (репринт).
Medini, J. (1976). Rimske i orjentalne religije na istočnoj obali Jadrana. Materijali, XII (IX kongres arheologa Jugoslavije), 185–207.
Merkelbach, R. (1984). Mithras. Königstein: Anton Hain.
Patch, C. (1897). Mithreum u Konjicu. Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH, IX, 629–656.
Patch, C. (1900). Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine. Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH, XII (2), 169–193.
Patch, C. (1902). Rimska mjesta u Konjičkom kotaru. Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH, XIV (3), 303–333.
Patsch, C. (1904). Archaologisch–epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der romischen Provinz Dalmatien VI, WMBH 9, 270–171.
Patch, C. (1904). Arheološko-epigrafska istraživanja o povijesti rimske pokrajine Dalmacije. Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH, XIV (1), 33–59.
Paškvalin, V. (1963). Kultovi u antičko doba na području Bosne i Hercegovine. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, XVIII, 127–153.
Popović, M. (1973). Crkvina na Paniku. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, XXVII–XXVIII, 347–363.
Radimsky, V. (1891). Bišće polje kod Mostara. Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH, III, 159–192.
Rendić-Miočević, D. (1955). Ilirske predstave Silvana na kultnim slikama s područja Dalmata. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, n.s., X, 5–40.
Rendić-Miočević, D. (1989). Iliri i antički svijet. Split: Ilirološke studije.
Sergejevski, D. (1934). Rimski spomenici iz Bosne I. Spomenik SKA, LXX–VII, 1–28.
Truhelka, Ć. (1892). Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine. Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH, IV, 340–365.
Clauss, M. (2000). The Roman cult of Mithras, The god and his misteries, translated by Richard Gordon. Edinburgh: University Press.
Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine. Sarajevo (rukopis; magistarski rad).
Škegro, А. (1997). Inscriptiones Latinae et Graecae Bosniae et Hercegovinae. Opuscula archaeologica, 21, 85–116.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293