Sažetak
Песник ренесансног сонета конвенционално описује узвишену љубав према идеализованој жени, која је често неосвојива. Међутим, Шекспирови сонети упућени жени откривају њену сексуалну природу и ружноћу њеног лика и карактера, док они посвећени мушкарцу идеализују љубав. Осим ове разлике, Шекспирови сонети су личнији и елегичнији од свих сонета његових претходника, због изражене песникове опседнутости разарајућим ефектом времена. Аутор рада ће се фокусирати на такве Шекспирове експресије, а акценат ће бити стављен на оне сонете у којима су страх од смрти, променљивости и пролазности живота доминантна осећања. Одабиром ових општих мотива за анализу избећи ће се традиционална подела Шекспировог циклуса сонета на оне упућене мушкарцу (1–126) и оне упућене црној дами (127–154).
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Андрејевић, А. (2016). Феномен смрти у Шекспировим трагедијама (одбрањена докторска дисертација у рукопису). Филозофски факултет: Косовска Митровица. http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/6483/ana_andrejevic_dd.pdf
Андрејевић, А. (2017). Физичка пројекција смрти у трагедији Магбет. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 47 (4), 219–238. doi:10.5937/ZRFFP47-15731
Archer, J. M. (2012). Technically Alive Shakespeare’s Sonnets. New York: Palgrave Macmillan.
Belsey, C. (2008). Shakespeare in Theory and Practice. Edinburgh: Edinburgh University Press Ltd.
Biblija. (1968). Stari Zavjet. Zagreb: Stvarnost.
Bloom, H. (2008). The Sonnets. New York: Infobase Publishing.
Boyd B. (2012). Why Lyrics Last. Еvolution, cognition, and Shakespeare’s sonnets. Cambridge, Massachusetts: Harvard university press.
Callaghan D. (2007). Shakespeare’s Sonnets. Time Malden: Blackwell Publishing.
Dyer, T. (1884). Folklore of Shakespeare. New York: Harper & Brothers.
Edmondson P. & Wells, S. (2004). Shakespeare’s Sonnets. Oxford: Oxford University Press.
Fuller, D. (2011). The Life in the Sonnets. New York, London: Continuum International Publishing Group.
Grinblat, S. (2006). Vil iz Stratforda. Kako je Šekspir postao Šekspir. Beograd: PortaLibris.
Hyland, P. (2003). An Introduction to Shakespeare’s Poems. New York: Palgrave Macmillan.
Kovačević, I., Kostić, V. i dr. (1979). Engleska književnost I (650–1700). Sarajevo: IGKRO „Svjetlost“ Zavod za udžbenike.
Kuper, DŽ. K. (1986). Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Beograd: Prosveta-Nolit.
Lever, J. W. (1968). The Elizabethan Love Sonnet. London: Methuen and Co. LTD.
Moreira, L. C. C. (2007). The Conception of Time in Shakespeare’s Sonnets. A Cor das Letras. UEFS, 8, 247–264.
Muir, T. (2014). Without remainder: ruins and tombs in Shakespeare's Sonnets. Textual Practice, 24 (1), 21–49, DOI: 10.1080/09502360903219840.
Поповић, Б. (2011). Интуиција и наука у Хусерловој феноменологији. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Schoenfeldt M. (2007). A Companion to Shakespeare’s Sonnets. Malden. Oxford: Blackwell Publishing Ltd.
Slater, Е. (2016). A Psychiatrist’s View of Shakespeare’s Sonnets. The Oxfordian, 18, 155–174.
Stockard, E. E. (1997). Patterns of Consolation in Shakespeare`s Sonnets 1–126. Studies in Philology, 94 (4), 465–493.
Шекспир, В. (2011). Сабрана дела. Београд: Завод за уџбенике: Досије студио.
Toma, L.V. (1980). Antropologija smrti. II. Beograd: Prosveta.
Vendler, H. (1997). The Art of Shakespeare`s Sonnets. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
Wang, D. Zhang, D. (2011). Religious Belief in Sonnet 55 of Shakespeare. Theory and Practice in Language Studies, 1 (8), 1011–1014. doi:10.4304/tpls.1.8.1011-1014
Wells, S. (2010). Shakespeare, Sex, Love. Oxford: Oxford University Press.
Wilde, O. (1889). The Portrait of Mr. W. H. First published in Blackwood's Edinburgh Magazine, cxlvi (885), 1.
Wood, M. (2005). In Search of Shakespeare. London: BBC Books.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293