Sažetak
Технологија није самоникли продукт који настаје у друштвеном вакууму већ она настаје у одређеној релацији са друштвом, па је тако развој електронских комуникационих технологија условљен друштвеним трансформацијама које су отварале простор за развој ових технологија. Тако интернет представља одговор на одређене друштвене процесе па у нашем флуидном живљењу јединка постаје центар посредованог модела друштвености. Користећи Хабермасову типологију друштвене акције интерперсоналне медије класификујемо као информационо-сарађивачке, социјабилне, експресивне и стратегијске, а модерно друштво и употреба интернета условљавају и њихову трансмисиону и прокреативну улогу. Историчари и социолози инсистирају на поделама везаним за структуру и на оним које доносе промене. Тако се с једне стране заговара теза да рачунари нису штетни као што ни писменост није штетна, већ да постоје последице за оне који их користе. Теорија језика инсистира на томе да текст не постоји сам по себи већ га читалац обликује и интерпретира, па тако ни медији не рефлектују стварност са њеним значењима већ активно раде на томе да стварност добије значење.
У ери својеврсне планетарне експлозије супкултура идентитет савремених интернет генерација постаје мултикомплексан, вишеслојан и транскултурни. Тако и наше поимање интернета као доминантног медија данашњице мора бити комплексно. Стога, иако интернет омогућава демократизацију знања које постаје доступно свима, не смемо пренебрегнути чињеницу да фундаментална друштвена улога медијаизвире из њихове манипулативне моћи која почива на стратегијама производње и контроле симболичких потенцијала друштва.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Бригс, А. и Кобли, П. (2005). Увод у студије медија. Београд: Kлио.
Георгијевич Кара-Мурза, С. (2011). Манипулација свешћу. Београд: Весна Инфо д.о.о.
Кастелс, М., (2000). Информацијско доба: економија, друштво и култура. Загреб: Голден маркетинг.
Мекчејсни, Р. (2015). Дигитална искљученост: како капитализам окреће интернет против демократије. Београд: Факултет за медије и комуникације – Универзитет Сингидунум.
Aracki, Z. (2017). Homo Mediatus as the Result of Media Industry Transformation. Media dialogues/Medijski dijalozi, 10 (2), 51–62.
Bjelica, M. i Jevtović, Z. (2006). Istorija novinarstva. Beograd: Megatrend.
European Commission. Digital Agenda for Europe: A Europe 2020 Initiative. The Onlife Initiative. Concept Reengineering Exercise: Rethinking Public Spaces in the Digital Transition
Digitalna generacija u visokom obrazovanju: buđenje kreativnosti. Available from: https://www.researchgate.net/publication/323254569_Digitalna_generacija_u_visokom_obrazovanju_budenje_kreativnosti [accessed Jan 24 2019].
Đukić, N. (2012). Social role of the media: Control of social reality. Politeia, 2(4), 229–246.
EU economy. E-Business W@tch, European Commission, Enterprise Publications, July/August.
Eshet-Alkalai, Y. (2012). Thinking in the Digital Era: A Revised Model for Digital Literacy. Issues in Informing Science and Information Technology, 9, 267–276.
Kress, K. & van Leeuwen, T. (1996). Reading Images: The Grammar of Visual Design. London: Routledge.
Leburić, A. i Sladić, M. (2004). Modeli istraživanja Interneta kao novog medija. Zadar.
Makluan, M. (1971). Poznavanje opštila-čovekovih produžetaka. Beograd: Prosveta.
McKenzie, J. (2013). Daniel Bell’s ‘Disjunction of the Realms’: On the Importance of Unfashionable Sociology. Thesis Eleven, 118 (1), 96–104.
Mansell, R. (2002). Inside the Communication Revolution – New Patterns of Social and Technical Interaction. Oxford University Press.
Mayer, R. C., Davis, J. H., Schoorman, F. D. (1995). An Integrative Model of Organizational Trust. The Academy of Management Review, 20 (3), 709–734.
Milutinović, I. (2011). Između utopije i moralne panike: o društvenoj vrednosti interneta. CM: Communication Management: časopis za upravljanje komuniciranjem, 6 (18), 29–57.
Palfrey, J. & Gasser, U. (2008). Born digital: Understanding the first generation of digital natives. New York, NY, US: Basic Books.
Petrović, D. (2014). Društvena konstrukcija interpersonalnih medija – od telegrafa do internetа. Zbornik Internet i Drušvo, Niš, Beograd.
Punie, Y. & Ala-Mutka, K. (2007). Future Learning Spaces: new ways of learning and new digital skills to learn. Nordic Journal of Digital Literacy, 2 (4), 210–225.
Schramm, W. (1963). The Science of Human Communication. New York: Basic Books, p. 6.
Thurow, L. (1997). Budućnost kapitalizma. Zagreb: MATE.
Tofler, A. (2009). Treći talas I i II. Jugoslavija. Beograd.
http://www.raf.edu.rs/citaliste/internet/3623-istorijski-razvoj-interneta-i -racunarskih-mreza
http://www.academia.edu/9896823/digitalno_društvo_i_strukturne_promene_savremenom_u_društvu
http://gs.statcounter.com/browser-market-share Dostupno na: http://gs.statcounter.com/platform-market-share/desktop-mobile-tablet/world wide#monthly-201702-201702-bar
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293