Sažetak
У нашем огледу о раној прози Миодрага Булатовића (прози са тзв. завичајном тематиком), желимо да покажемо и докажемо да пишчево инсистирање на приказивању зла у готово свим могућим видовима међу људима није само себи циљ, као што је то случај с прозом Маркиза де Сада, на пример. Булатовић не жели да принцип зла превагне у односу на добро него да, наизглед парадоксално, преко рембоовског „растројства свих чула“ својих књижевних ликова доведе читаоца до катарзичног уздизања и победе добра.Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Батај, Ж. (1977). Књижевност и зло. Београд: БИГЗ.
Пијановић, П. (2001). Поетика гротеске. Београд: Народна књига – Алфа.
Томић, Л. (2005). Гротескни свијет Миодрага Булатовића. Никшић: Јасен.
Станојевић, Д. (2014). Бежање од смрти. Бијело Поље: ЈУ Ратковићеве вечери поезије.
Фемић, Р. (2016). Ишчекивање апсурда. Бијело Поље: ЈУ Ратковићеве вечери поезије.
Шукало, М. (2002). Одмрзавање језика. Бања Лука – Београд: Графид – Просвета.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293
Preuzimanja
Podaci o preuzimanju još nisu dostupni.