Sažetak
Напад нацистичке Немачке и фашистичке Италије на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године и брзи слом југословенске војске у Априлском рату, за последицу су имали покретање таласа злочина Арбанаса над српским становништвом широм Косова и Метохије, с циљем њиховог протеривања, физичког истребљења, пљачке, узурпирања и уништавања имовине. На удару мржње и острашћености нашло се посебно становништво које је на просторе Косова и Метохије насељено током процеса колонизације у периоду између два светска рата, мада се однос и поступци арбанашких банди нису битније разликовали ни према Србима „староседеоцима“. Један од предратних административно-управних срезова који је међу првима, скоро у потпуности, „очишћен“ од Срба – колониста, био је Подгорски.
У раду ће, на основу необјављене архивске грађе, објављених извора и релевантне литературе, бити приказане основне карактеристике Подгорског среза у периоду између два светска рата и арбанашки злочини и судбине унесрећених Срба који су се нашли на удару шовинистичке бестијалности 1941. године.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Antonijević, N. (2004). Stradanje srpskog i crnogorskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1941. godine. У: H. G. Fleck i I. Graovac (прир.) Dijalog povjesničara – istoričara (355−369). Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann.
Антонијевић. Н. (2017). Косово и Метохија 1941−1945. година – ратни злочини. Београд: Музеј жртава геноцида.
Антонијевић, Н. (2017). Косово и Метохија у Априлском рату и страдање Срба у првим месецима окупације. Топлички зборник, 2, 59−87.
Борозан, Ђ. (1998). Велика Албанија: поријекло−идеје−пракса. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије.
Borozan, Đ. (2001). Albanci u Jugoslaviji u Drugom svjetskom ratu. У: H. G. Fleck i I. Graovac (прир.) Dijalog povjesničara – istoričara (353−369) Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann.
Велојић, Д. (2014). Косовска дивизија у априлском рату 1941. Баштина, 36, 223−242.
Јагодић, М. (2012). Нови крајеви Србије (1912−1915). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Јагодић, М. (2016). Списак парохија у Рашко-призренској епархији за 1913. годину. Српске студије, 7, 368−411.
Яастребов, И. С. (1904). Стара Сербıя и Албанıя: путевьıя записки. Споменик СКА, XLI, 36, 1−259.
Јевтић А. (2007). Од Косова до Јадовна - путни записи јеромонаха Атанасија Јевтића. Требиње-Врњци: Манастир Тврдош - Братство Светог Симеона Мироточивог.
Jovanović, V. (2011). Vardarska banovina 1929−1941. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Краснићи, М. (1959). Сува Река – антропогеографска испитивања. Гласник Етнографског института, VIII, 81−104.
Obradović, M. (1981). Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918−1941). Priština: Institut za istoriju Kosova.
Павловић, А. (2011). Свакодневни живот колониста на Косову и Метохији 1918−1941. године. Лепосавић: Институт за српску културу.
Пејин, Ј. (2004). Затирање Срба у Метохији 1941−1944. Исток: Дом културе „Свети Сава“.
Petranović, B. (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939−1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
Славковић Мирић, Б. (2018). Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији 1929−1941. Београд: Просвета−Принцип.
Terzić, V. (1982). Slom Kraljevine Jugoslavije 1941 – Uzroci i posledice poraza, knj. 2. Beograd−Ljubljana−Titograd: Narodna knjiga − Partizanska knjiga − Pobjeda.
Hadri, А. (1976). Đakovica u Narodnooslobodilačkom pokretu. Priština: Skupština opštine Đakovica.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293