Изградња сакралних објеката као пут ка Есхатону, на примерима српске житијне књижевности
Scindeks Asistent Scindeks Asistent
PDF

Kako citirati

Milojević, Snežana J. 2020. „Изградња сакралних објеката као пут ка Есхатону, на примерима српске житијне књижевности “. Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta U Prištini 50 (2): 83-100. https://doi.org/10.5937/zrffp50-26602.

Sažetak

Полазећи од постулата хришћанског учења – да свако стварање од Светог Духа долази, применили смо већ познате принципе теопоетике на градњу сакралних објеката, кроз топос подвига Бога ради. Потврду овакве форме предусловљености човековог спасења пронашли смо у житијним текстовима старе српске књижевности. У вези са датом темом истакли смо незадоцњење (благовремено посвећивање овом богоугодном делу), као кључни елемент којим се наративно уобличава сотириолошка мотивација оваквог вида човековог подвига. Говорећи о естетском корелативу градње цркава и манастира, указали смо на комплексност средњовековне естетике утемељене у хришћанско учење.

Ključne reči

градња цркава и манастира
мотив незадоцњења
метафизичка естетика
небески Јерусалим
DOI: 10.5937/zrffp50-26602

Reference

Аверинцев, С. С. (1982). Поетика рановизантијске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.

Бичков, В. В. (1991). Византијска естетика: теоријски проблеми. Београд: Просвета.

Бојовић, Д. (2004). Српска есхатолошка књижевност. Ниш – Косовска Митровица: Центар за црквене студије – Филозофски факултет.

Бојовић, Д. (2009). Трпеза премудрости. Београд–Ниш: Рашка школа – Центар за црквене студије.

Бојовић, Д. (2011). Рађање српске цркве у Топлици. У: Д. Бојовић (ур.), Стефан Немања и Топлица (27–35). Ниш: Центар за црквене студије.

Богдановић, Д., Ђурић, В., Медаковић, Д. (1985). Хиландар. Београд: Завод за заштиту споменика културе Србије.

Данило II (1988). Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.

Данилови настављачи (1988). Данилови настављачи, Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.

Доментијан (1988). Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.

Ђурић, Ј., Ћирковић, С., Кораћ, В. (1990). Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија.

Еко, У. (1992). Уметност и лепо у естетици средњег века. Нови Сад: Светови.

Ердељан, Ј. (2013). Изабрана места. Конструисање Нових Јерусалима код православних Словена. Београд: Православни богословски факултет.

Живковић, М. (2017). Земаљски и небески Јерусалим у Александриди. Зборник радова Византолошког института, LIV, 197–212.

Кандић, О., Поповић, С., Зарић, Р. (1995). Манастир Милешева. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Кашанин, М. (1986). Манастир Студеница. Београд: Књижевне новине.

Константин Филозоф (1989). Повест о словима, Житије деспота Стефана Лазаревића. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.

Крстић, Д. (2018). Од постања до апокалипсе: библијски космогонијски и апокалиптички мотиви при опису градње Студенице и Хиландара у Савином Житију Светог Симеона. У: Д. Бојовић (ур.), Византијско-словенска чтенија I (269–279). Ниш: Центар за византијско-словенске студије – Међународни центар за православне студије – Центар за црквене студије.

Лазић, М. (1996). Српска култна естетика 13. века. Анализа најстарије службе Светом Сави. Београд: Слободан Машић.

Лазић, М. (1997). Естетика Доментијанових житија. Подгорица: Октоих.

Лидов, А. (2006). Иеротопия. Создание сакральных пространств как вид творчества и предмет исторического исследования. В: А. Лидов (ред.) Иеротопия. Создание сакральных пространств в Византии и Средневековой Русии. (9–31). Москва: Прогресс-традиция,

Лидов, А. Иеротопия. [Интернет страница]. Доступно на: http://hierotopy.ru/ru/?page_id=288. Приступљено: 2. 7. 2020.

Лихачов, Д. С. (1972). Поетика староруске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.

Маринковић, Р. (2001). Теолог и филолог пред старим текстом. Даница, 8, 66–77.

Милојевић, С. (2017). Од премудрих чула – огледи о старој српској књижевности. Ниш: Међународни центар за православне студије.

Милошевић, Д. и Нешковић, Ј. (1987). Ђурђеви ступови у Старом Расу. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Петканова, Д. (1996). Средновековна литературна символика. София. Время.

Радојчић, С. (1982). Одабрани чланци и студије. Београд: Југославија.

Ристић Горгиев, С. (2007). Логос и бесмртност. Ниш: Центар за црквене студије.

Свето писмо (1950). Њујорк–Лондон: Савет библијских друштава.

Свето писмо (2008). Нови завет. Ваљево: Глас цркве.

Свети Сава (1986). Сабрани списи. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.

Стевовић, И. (2018). Византијска црква. Образовање архитектонске слике светости. Београд: Еволута.

Стефан Првовенчани (1988). Сабрани списи. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.

Суботић, Г. (1984). Манастир Жича. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Теодосије (1988). Житија. Београд: Просвета – Српска књижевна задруга.

Тихон Ракићевић. (2010). Икона у литургији, смисао и улога. Студеница–Београд: Манастир Студеница – Православни богословски факултет Универзитета.

Шпадијер, И. (2015). Светогорска баштина. Београд: Чигоја.

Шуица, М. (1999). Ктитор. У: С. Ћирковић и Р. Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века (346–349). Београд: Knowledge.

Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.

http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293