Sažetak
У овом раду се расправља о активној самосталној политичкој делатности деспине Ирине (Јерине) Кантакузин и равноправном односу са деспотом Ђурђем који је уживала у владању земљом. Њена улога постајала је све значајнија како је нарастајућа турска опасност постајала погубнија за Српску деспотовину. Као кључан доказ њене владавине, и права на власт, ту су два податка из извора која срећемо код Мавра Орбина и Михаила Критовула, који нас обавештавају да је деспот Ђурађ за наследника своје земље одредио своју супругу, што не би имало претераног смисла ако она пре тога није стекла искуство у државној политици и дипломатији, у одсудном тренутку српске државности. Продор Османлија и породична неслога, која је кулминирала деспинином смрћу под Рудником 1457. године, представљају завршетак појаве коју смо назвали Господство српских властелинки.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Благојевић, М. (2011). Деспот Ђурађ Вуковић и српска државност. У: М. Спремић (ур.), Пад Српске деспотовине 1459. године (33–55). Београд: САНУ.
Веселиновић, А. (2006). Држава српских деспота. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Винуловић, Љ. (2019). Портрети жена ктитора у време Лазаревића. Култура: часопис за теорију и социологију културе и културну политику, 165, 325–344.
Вукчевић, М. (1934). Ђурђева Јерина у традицији и науци. Вршац: Ј. Е. Кирхер.
Живојиновић, М. (1968). Аделфати у Византији и средњовековној Србији. Зборник радова Византолошког института, 11, 241–266.
Ивановић, М. (2013). Властела државе српских деспота (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Ивановић, М. (2018). „Заборављени ктитори“ у средњовековној Србији. Иницијал: часопис за средњовековне студије, 6, 47–72.
Калић, Ј. (1994). Срби у позном средњем веку. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Калић, Ј. (2006). Деспот Стефан и Византија. Зборник радова Византолошког института, 43, 31–39.
Крстић, А. (2012). Краљ Жигмунд у Борчи, или како је и када Београд предат Угрима 1427. године. Историјски часопис, 61, 115–127.
Митровић, К. (2006). Повеља деспота Ђорђа Бранковића о прихватању ктиторства над Хиландаром. Стари српски архив, 5, 229–239.
Михаљчић, Р. (1989). Крај српског царства. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
Острогорски, Г. (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Византолошки институт САНУ.
Павловић, Л. (1980). Историја Смедерева у речи и слици. Смедерево: Музеј „Димитрије Давидовић“.
Радонић, Ј. (1941). Споразум у Тати 1426. и српско-угарски односи од XIII до XVI века. Београд: Српска краљевска академија.
Спремић, М. (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.
Спремић, М. (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Станковић, В. (2006). Комнини у Цариграду (1057–1185): Еволуција једне владарске породице. Београд: Византолошки институт САНУ.
Ферјанчић, Б. (1960). Деспоти у Византији и јужнословенским земљама. Београд: Византолошки институт САНУ.
Ферјанчић, Б. (1987). Византинци у Србији прве половине XV века. Зборник радова Византолошког института, 26, 173–215.
Filipović, N. (1971). Princ Musa i šejh Bedredin. Sarajevo: Svjetlost.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293