Пренос поште за време прве владaвине кнеза Милоша
Scindeks Asistent Scindeks Asistent
PDF

Kako citirati

Milojević, Vesna O. 2024. „Пренос поште за време прве владaвине кнеза Милоша“. Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta U Prištini 54 (2). https://doi.org/10.5937/zrffp54-50598.

Sažetak

Преношење поште је почетком XIX века у Србији било прекидано због ратних дејстава. Изградња државног система обухватала је и рад на обнови мензуланских станица, као и успостављање поште као државне установе и њено даље развијање. Кнез Милош био је посвећен решавању овог проблема, што је подразумевало ширење мреже поштанских станица и адекватна кадровска решења. Читав систем функционисања државне апаратуре и становништва угрозила је епидемија куге која је 1837. године пренета у Србију. Прве поште успостављене су 1840. године, а 1843. године донет је први законски акт о поштанском саобраћају у Србији.

Ključne reči

Србија
мензулане
поште
писма
Татари
кнез Милош
DOI: 10.5937/zrffp54-50598

Reference

Дедић, Д. (2020). Куга у Јагодини 1837. Јагодина: Историјски архив Јагодина.

Ђорђевић, Т. Р. (1983). Из Србије Кнеза Милоша: културне прилике од 1815. до 1839. године. Београд: Просвета.

Јагодић, М. (2021). Погранична санитарна заштита у Србији средином 19. века. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 55–65). Београд: Филозофски факултет.

Љушић, Р. (1986). Кнежевина Србија (1830–1839). Београд: САНУ.

Милошевић, А. (2022). Паланка на цариградском друму. Смедеревска Паланка: Историјски архив „Верослава Вељашевић”.

Михаиловић, В. (1937). Борба против куге у Србији пре сто година. Београд: Централни хигијенски завод.

Перишић, М., Марковић, А. и Рајак, С. (2015). Дипломатско представништво Србије у Цариграду 1830–1858. Београд: Архив Србије.

Петровић, М. (1897). Финансије и установе обновљене Србије до 1842., књиге I и II. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

Пирх, О. Д. (2012). Путовање по Србији у години 1829. Београд: Службени гласник.

Поповић, С. (1950). Путовања по Новој Србији (1878–1890). Београд: Српска књижевна задруга.

Савић, А. (2021). Карантини у Кнежевини Србији: 1839–1858. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 41–54). Београд: Филозофски факултет.

Шешум, У. (2021). Епидемије куге, колере и тифуса 1707–1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 1–24). Београд: Филозофски факултет.

Gulan, N. (1958). Poštanske veze između Srbije i Turske pre i posle uvođenja redovnih pošta u Srbiji. PTT arhiv, 2, 53–70.

Gulan, N. (1959). Menzulski saobraćaj i tatarska služba u Srbiji. PTT arhiv, 3, 29–57.

Javornik, I. (1976/1977). Tatari i tatarska služba u Srbiji pre i posle prvog i drugog srpskog ustanka. PTT arhiv, 20, 273–289.

Teslić, T. (1976/1977). Prvi propisi o organizaciji poštanskog saobraćaja u Srbiji. PTT arhiv, 20, 227–257.

Teslić, T. (1988). Prvi srpski tatari. PTT arhiv, 25, 284–296.

Zdraveva, M. (1988). Menzulska služba u Makedoniji za vreme turske vladavine. PTT arhiv, 25, 297–305.

Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.

http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293