Sažetak
Стваралачки опус Драгослава Михаиловића представља део корпуса Речника САНУ, што упућује, између осталог, на то да прозни дискурс овог писца има разноврсне језичке (лексичке) потенцијале. С тим у вези, циљ овог рада јесте да укажемо на карактеристике лексике у роману Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, као и да сагледамо функције које лексика остварује у овом прозном делу. Основни критеријум примењен у анализи грађе је лексички (извор лексема, њихова припадност одређеном тематском кругу, њихово значење и њихова улога у анализираном дискурсу), а поткритеријум је семантички. Спроведена анализа указује на то да је језик у датом роману превасходно социјално раслојен и да су на лексичком нивоу изразито уочљиви жаргонизми и жаргонске речце, али и фразеологизми. Њихова употреба је повезана са карактеризацијом ликова и скицирањем друштвене стварности времена у коме је дело настало, али утиче и на експресивност и маркираност целокупног лексичког нивоа овог литерарног дела. У језичком корпусу готово да нема реплике без употребе социолекта, што, на један особен начин, води ка преплитању књижевноуметничког и разговорног функционалног стила. У раду се закључује да је и у овом роману Драгослава Михаиловића специфичан одабир лексике остварио како стилогену, тако и стилематичну функцију и допринео делотворности језичког израза у целини.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Reference
Аћимовић, М. (2018). Проза Драгослава Михаиловића (одбрањена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Бугарски, Р. (2009). Теоријске основе урбане дијалектологије. У: Ж. Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада. Свеска 1: Фонетске особине (Лингвистичке свеске 8) (стр. 13–30). Нови Сад: Филозофски факултет.
Делић, Ј. (2012). Драгослав Михаиловић – писац превратник. У: Н. Асановић (прир.), Ћоровићеви сусрети / Српска проза данас: Књижевно дјело Драгослава Михаиловића (стр. 49–53). Билећа–Гацко: СКПД „Просвјета”.
Делић, Л. (2008). Петрија – на двострукој периферији. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 56 (2), 341–351.
Деретић, Ј. (2004). Историја српске књижевности, I и II део (4. проширено издање). Београд: Просвета.
Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Ђурин, Т. и Јовановић, И. (2022). Гуске, даске и дроље: семантичка дерогација жене у француском и српском жаргону. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 52 (1), 77–94. https://doi.org/10.5937/zrffp52-29800
Јерговић, М. (2020). Четири персоне једног писца. У: Р. Ходел, Речи од мрамора – Драгослав Михаиловић – живот и дело (стр. 315–320). Београд: Лагуна.
Јеремић, Љ. (1993). Глас из времена: огледи и критике. Београд: БИГЗ. Јовановић, В. (2010). Деминутивне и аугментативне именице у српском језику. Београд. Институт за српски језик САНУ.
Јовановић, Ј. (2010). Лингвистика и стилистика новинског умећа: језичке и стилске особине новинарства. Београд: Јасен.
Јовић, Д. (1985). Језички систем и поетска граматика. Београд: БИГЗ – Јединство.
Ковачевић, М. (2016). Књижевни језик и језик књижевности. У: М. Ковачевић и Ј. Петковић (ур.), Језик, књижевност, уметност (стр. 15–33). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Ковачевић, М. (2021). Романи Драгослава Михаиловића између књижевног и језика књижевности. У: Е. Кустурица (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 153–181). Андрићград: Андрићев институт.
Ковачевић, М. (2022). Стилистиком кроз белетристику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Микић, Р. (2010). Драгослав Михаиловић, уз јубилеј једног мајстора приповедања. У: М. Пантић (прир.), Пут по непроходи: Драгослав Михаиловић (стр. 107–117). Београд: Библиотека Града Београда.
Микић, Р. (2017). Облик и значење у роману „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића. У: В. Вукашиновић (ур.), Савремена српска проза: Књижевни портрет Драгослава Михаиловића (стр. 90–93). Трстеник: Народна библиотека Јефимија.
Милановић, А. (2016). Реч под окриљем поетике. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”.
Милановић, А. (2021). Михаиловићеви надимци и једна паралела. У: Е. Кустурица и М. Ковачевић (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 271–289). Андрићград: Андрићев институт.
Милорадовић, С. (2008). Једно могуће читање Петријиног венца: књижевно дело као етнодијалекатски текст. У: З. Дивац (ур.), Слике културе некад и сад (стр. 223–236). Београд: Етнографски институт САНУ.
Милосављевић, Б. (2021). Активни језички процеси и говор свакодневне комуникације. Београд: Учитељски факултет.
Мршeвић-Радовић, Д. (2008). Фразеологија и национална култура. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Никић, Б. (2020). Фразеологизми у лектири за основну школу (одбрањена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Николић, Б. (1975). Основни типови фразеолошких обрта у савременом српскохрватском књижевном језику. Наш језик, 21 (1–2), 7–13.
Пејановић, А. (2010). Фразеологија српског језика и њена структура. У: М. Ковачевић (ур.), Интердисциплинарност и јединство савремене науке (стр. 183–188). Пале: Филозофски факултет.
Пијановић, П. (2021). Композиција у роману „Кад су цветале тикве”. У: Е. Кустурица (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 107–124). Андрићград: Андрићев институт.
Радовић Тешић, М. (2011). Лексички нивои у прози Драгослава Михаиловића. У: М. Ковачевић (ур.), Српски језик, књижевност, уметност. Књижевни (стандардни) језик и језик књижевности, књ. 1 (стр. 69–74). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Ракић, С. (1996). Употреба генитива у језику два романа Драгослава Михаиловића: Петријин венац и Гори Морава. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 39 (2), 199–208.
Ристић, С. (2004). Експресивна лексика у српском језику: теоријске основе и нормативно-културолошки аспекти. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Савић, М. (2012). Два краћа прилога о прози Драгослава Михаиловића. У: Н. Асановић (прир.), Ћоровићеви сусрети / Српска проза данас: Књижевно дјело Драгослава Михаиловића (стр. 60–63). Билећа–Гацко: СКПД „Просвјета”.
Симић, Р. и Јовановић, Ј. (2002). Основи теорије функционалних стилова. Београд: Јасен.
Спасић, Ј. (2024). Језичко-стилска средства за исказивање етнокултурних хетеростереотипа у српским електронским медијима. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 54 (1), 129–136. https://doi.org/10.5937/zrffp54-40467
Стевановић, Ј. и Милошевић, Ј. (2019). Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Танасковић, Т. (2018). Територијално раслојена лексика у књижевном делу Драгослава Михаиловића (одбрањена докторска дисертација). Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац.
Тошовић, Б. (2002). Функционални стилови. Београд: Београдска књига.
Ходел, Р. (2017). Михаиловићев књижевни опус – покушај синопсиса. У: В. Вукашиновић (ур.), Савремена српска проза: Књижевни портрет Драгослава Михаиловића (стр. 35–54). Трстеник: Народна библиотека Јефимија.
Ходел, Р. (2021). Политички контексти стваралаштва Драгослава Михаиловића. У: Е. Кустурица (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 11–28). Андрићград: Андрићев институт.
Чутура, И. (2021). Стилски, семантички и синтаксички обухват поређења у роману „Чизмаши”. У: Е. Кустурица и М. Ковачевић (ур.), Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (стр. 245–270). Андрићград: Андрићев институт.
Bernstajn, B. (1979). Jezik i društvene klase. Beograd: BIGZ.
Bugarski, R. (2006). Žargon. Beograd: Biblioteka XX vek.
Dąbrowska, А. (1993). Eufemizmy wspόłczesnego języka polskiego. Wrocław: Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego.
Petrović, T. (2006). Zdravica kod balkanskih Slovena: etnolingvistički pogled. Beograd: Balkanološki institut SANU.
Velek, R. i Voren, O. (1965). Teorija književnosti. Beograd: Nolit.
Wardhaugh, R. (2006). An Introduction to Sociolinguistics (5th edition). Cornwall: Blackwell Publishing.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293