Sažetak
Овај рад анализира проблем природе најтеже нозолошке психопатолошке дијагнозе - психопатије у свим њеним обележјима, од неуролошког и психолошког, до социјалног и политичког. У раду је анализирана аналогија : карактера друштва наспшрам карактера појединца. У другом делу рада обрађен је појам психопатије као опште "слике света" одређеног времена и заједнице, са посебним освртом на сурови финансијски дарвинизам и на српско друштво данас (2014.).
Закључак рада јесте да је немогуће дијагностификовати било коју психопатију као болест ако се у психијатријске и психолошке анализе не укључе анализе социолога, педагога, а посебно психолога морала и етичара. На крају, став аутора јесте да сваки психијатар и психолог који се срећу са психопатијом и суде о њој апсолутно морају да познају етичке доктрине (сврстане у деонтологију и утилитаризам), њихова супротстављања, као и све њихове последице.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Adler, A. (1961). Pratique et théorie de la psychologie individuelle comparée. Paris: Éditions Payot.
Berdiaiev, N. (1938). Les sources et le sens du communisme russe. Paris: Gallimard.
Diel, P. (1948). La Psychologie de la motivation. Presses Universitaires de France.
Foucault, M. (1961). L'Histoire de la folie à l'âge classique. Paris: éd. Poche.
Musil, R. L'Homme sans qualités. Paris: Édition Points.
de Montesquieu, C. (1949). L’esprit des Lois. Paris: Garnier Frères.
Twain, M. (2004). What is man. Free kindle book.
Tchakotine, S. (1961) Le Viol des Foules par la Propaganda politique. Paris: NRF, Gallimard.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293