Sažetak
У овом раду читање драме "Балкански шпијун", контекстуализовано је постулатима симулакрума. Основно полазиште за проналажење знаковља које кореспондира са системом нереферентног света (а сваки такав систем ствара сопствену реалност и полази од сопствених оквира) јесте књига Жана Бодријара "Симулакрум и симулација". Кроз поглавља која акцентују симулакричне феномене доказиваwа стварног путем имагинарног и клонирања, као и одређења света књижевног текста као својеврсног Дизниленда, постаје евидентна утемељеност овакве претпоставке, која смао на још један начин потврђује квалитет поменуте Ковачевићеве драме.
Reference
Batler, R. (1999). Odbrana stvarnosti Žana Bodrijara. Reč 56, 251-259.
Bergson, A. (1995). O smehu. Beograd: Prosveta.
Bodrijar, Ž. (1991). Simulakrum i simulacija. Novi Sad: Svetovi.
Delez, Ž. (2000). Platon i simulakrum. Reč 58, 193–200.
Kovačević, D. (1996). Balkanski špijun. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Platon (2004). Kratil, Teetet, Sofist, Državnik. Beograd: Plato.
Fuko, M. (1997). Nadzirati i kažwavati. Beograd: Prosveta.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293