Sažetak
Најмлађи песник српског неосимболизма, Бранко Миљковић је успоставио према познатом Елиотовом начелу, своју верзију националне песничке традиције и истовремено био отворен за ново, модерно, најавангардније. У својој поетици, у текстовима о поезији, залагао се за савршеност форми, као једном од важних елемената симболистичке поетике, а као песник и преводилац, био је окренут токовима модерне европске поезије песника симболизма, са изразитим слухом за родољубиву поезију. Бранко Миљковић је за предмет своје поезије одабрао песму саму, у којој је до спознаје доведена моћ поетске речи. Новина коју песник доноси, није у форми него у структури поезије. Та структура подразумева: усавршавање стиха, усавршавање изражајне моћи речи, усавршавање језика.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Андрејевић, Д. (2005). Српска поезија XX века. Београд: Просвета.
Бећковић, М. (2014). „На обичне речи више немам право”. Политика, Културни додатак, 1. фебруар 2014.
Јефтимијевић-Михајловић, М. (2011). Слика и идеја. Приштина Лепосавић: Институт за српску културу.
Јоковић, М. (2002). Онтолошки пејзаж постмодерног романа, Београд: Просвета.
Св. Јован Кронштатски (2011). У свету молитве. Превлака: Манастир Светог Архангела Михаила.
Милосављевић, П. (1968). Традиција и авангардизам. Нови Сад: Матица српска.
Милосављевић. П. (2009). Обнова логоцентризма. Ваљево: Књиготворница Логос, Јасен.
Микић, Р. Бранко Миљковић или Орфејев двојник. У: Миљковић, Б. (2005). Узалуд је будим (5–15). Београд: Политика, Народна књига.
Хамовић, Д. (2011). „Бранко Миљковић и национални симболи”. Политика, 10. фебруар 2011.
Хегел, Г.В.Ф. (1986). Естетика II, Београд: БИГЗ.
Џаџић, П. (1965). Бранко Миљковић или неукротива реч. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293