Ромео и Јулија – драма љубави и смрти

Sažetak

Циљ рада је истражити начин на који је Вилијам Шекспир приказао две бинарно опозитне животне категорије (љубав и смрт) у трагедији Ромео и Јулија. Ренесансна мисао је, после средњовековног једнообразног, хришћанског тумачења смрти, донела нови однос према овом мистериозном феномену људског постојања и нестајања. Шекспир је већ овом својом раном трагедијом указао на текуће религиозне и световне дилеме човека, посебно оне које се тичу највеће претње људском бићу – смрти. Посланство смрти Шекспир ће тек разматрати у својим великим трагедијама, посебно у Хамлету. Гутајући велику и страсну љубав Ромеа и Јулије, смрт се у овој трагедији ипак доживљава као мање трагичан ударац него што ће то бити у каснијим, мрачнијим Шекспировим трагедијама у којима смрт доминира светом, а љубав не успева да искаже своју магијску и вечну моћ. У љубави се отварамо ка не-смртности и она уздиже животе у бесконачно што ће Ромео и Јулија потврдити.