Sažetak
Аутор разматра идеју Другог у радовима еминентног аргентинског филозофа ослобођења Енрике Дусела. Дусел анализује Другог у контексту тзв. дијалектике центра и периферије, где се центар – развијени и ,,цивилизовани” свет – везује за европску идеју субјективности као ego cogito-a, док се Други идентификује као пуко друго, остатак света, за који онај ,,први” (Европљанин) показује непосредан и конкретан интерес. Други, народ (el pueblo), предмет је поробљавања и експлоатације и као такав, маргинализован је на периферији бића. Европску онтологију и филозофију Дисел, следећи Левинаса, идентификује као мишљење доминације и империјализма, хегемонски дискурс који представља теоријско довршење једне асимилаторске и анихилаторске праксе. Разрешење овог конфликта, према Дуселу, међутим, није у давању предности центру или периферији, већ у њиховом дијалектичком посредовању. Но, то не би требало да спречи артикулацију гласа и акције Другог, који ствара своју аутономну историју и ничеовски објављује смрт Европе.Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
DOI:
10.5937/zrffp45-9246
Reference
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293
Preuzimanja
Podaci o preuzimanju još nisu dostupni.