THE CREATION AND STATEHOOD OF THE REPUBLIC OF SRPSKA: From a state to a B&H entity, from the past and present toward the future

Abstract

Догађаје из периода деведесетих година прошлог вијека на простору СФРЈ и СР Босне и Херцеговине, можемо посматрати и анализирати не само са историјског, правно-историјског, већ и са уставноправног аспекта, јер су довели до настанка Републике Српске. Српски народ у БиХ је тежио очувању СФРЈ, у њеном федеративном облику државног уређења. Легални и легитимни представници српског народа залагали су се за евентуалну промјену државноправног статуса СР БиХ, на уставом предвиђен начин. Нарушавањем уставноправног поретка савезне државе, актима и радњама, прије свега Словеније и Хрватске, те њиховом сецесијом, дошло је до дисолуције СФРЈ, што је неминовно довело до нарушавања, односно дисолуције уставног уређења СР БиХ. Томе је допринијело и непостојање договора међу конститутивним народима СР БиХ о промјени њене државно-правне природе БиХ, што је довело до грађанског рата. Дисолуција је обухватила прво органе СР БиХ, потом њену територијалну организацију и довела је до стварања, прво Републике Српске и Хрватске републике Херцег - Босне, а затим и Федерације БиХ. Будући да је Република Српска, изложена снажним притисцима током грађанског рата и мировних преговора у Дејтону, прихватила да буде саставни дио БиХ, дио државних функција су пренесене у надлежности БиХ. Дејтонским мировним споразумом потврђена је независност БиХ и уставноправно уређење државе, према којем је БиХ састављена од два равноправна и јединствена ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, као њених конститутивних идржавотворних јединица. Република Српска данас, њен положај и лојалност заједничкој држави, заснива се на поштовању дејтонских рјешења и очувању њеног идентитета и субјективитета. Европске интеграције не могу и не смију бити повод да се врше уставне промјене које би нарушиле статус Републике Српске.