Sažetak
Institut zabrane zloupotrebe subjektivnih prava predstavlja izuzetak od pravila da odgovornost jednog lica dolazi u obzir samo onda kada se ono ponašalo protivno pravu ili nekoj drugoj normi za koju pravni poredak vezuje pravno dejstvo. Kao takav, to pravna logika nalaže, on mora biti tumačen uže. Ipak, teorijsko-empirijsko istraživanje koje je radu prethodilo pokazuje potrebu za širenjem domašaja ovog pravnog instituta i na one situacije koje se ne mogu smatrati aktivnim držanjem titulara prava. U tom smislu – služeći se prednostima normativnog metoda, teleološkog tumačenja, ali i multidisciplinarnog pristupa – autor u radu naglašava relativni karakter obligacionog odnosa i istražuje, ne kako institut zabrane zloupotrebe prava funkcioniše u okviru važećeg parničnog procesnog prava, već potrebu da institut zabrane zloupotrebe u materijalnom građanskom pravu posmatranom de lege ferenda bude konstruisan kao u važećem formalnom pravu.Reference
Vodinelić, V. V. (1997). Takozvana zloupotreba prava. Beograd: Nomos
Gagula, A. (2014). Zloupotreba prava u obligacionom pravu u Bosni i Hercegovini. Izgradnja modernog pravnog sistema. 289-305
Zakon o obligacionim odnosima. Službeni list SFRJ. Br. 29.1978, 39.1985, 45.1989 − odluka USJ. Br. 57.1989, Službeni list SRJ. Br. 31.1993 i Službeni list SCG. Br. 1/2003 − Ustavna povelja, odsek V.
Zakon o parničnom postupku. Službeni glasnik RS. Br. 72/2011, 49/2013 – Odluka US. Br. 74/2013, Odluka US. Br. 55/2014 i 87/2018
Kozlić, S. (2014). Zastara u filozofiji prava: Kant i Hegel. Izgradnja modernog pravnog sistema. 1157-1168
Mandić, O. (1971). Sistem i interpretacija prava. Zagreb: Narodne novine
Marković, B. (2000). O dualitetu pozitivnog prava. Stvaranje prava. Srbija – pravna država. 9-19
Marković, M. (1968). Generalne klauzule (Fragmentarna skica za studiju o pravnom standardu). Zbornik radova pravno-ekonomskog fakulteta u Nišu. 7.
Paunović, S. (2004). Zloupotreba prava svojine. Branič. 3-4. 64-81.
Perić, N. (1912). Teorija zloupotrebe prava i građansko zakonodavstvo, Doktorska teza. Beograd: Geca Kon
Podgorac, K. (2000). Reč-dve o ulozi jezika u stvaranju prava. Stvaranje prava. Srbija – pravna država. 269-271
Radišić, J. (2004). Obligaciono pravo, Opšti deo. Beograd: Nomos.
Radni tekst Građanskog zakonika Republike Srbije. [Electronic version] Preuzeto 25.01.2019. https://www.mpravde.gov.rs/files/NACRT.pdf
Radulović, S. (2018). Zastarelost kao sankcija abuzivnog nevršenja prava. Zbornik radova „Načela dobre vladavine – načelo pravne sigurnosti i načelo pravičnosti“. 3. 135-148.
Rakočević, M. (2018). Bona fides u parničnom postupku – teorijska razmatranja. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu. 4(55). 771-789.
Stanković, G. (2004). Naknada štete zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja. Branič. 3-4. 33-48.
Tišić, G. (2018). Neke refleksije o konceptu poverilačke docnje. Zbornik radova „Načela dobre vladavine – načelo pravne sigurnosti i načelo pravičnosti“. 3. 173-188
Ćirić, J. (2015). Idealni zakoni i nesavesni pravnici. Nauka, bezbednost, policija. 2(20). 55-69.
Cueto-Rua, J. (1975). Abuse of Rights. Louisiana Law Review: Special Issue. 5(35). 966-1013.