Sažetak
Државна помоћ (давање економске предности појединим привредним субјектима или групи привредних субјеката: одобравањем субвенција, кредита под повољнијим условима, државних гаранција, пореских олакшица и ослобађања од пореза, продајом јавне имовине по посебно повољним условима и друго) може бити економски оправдана али повлачи опасност од нарушавања тржишне конкуренције. ЕУ има строга правила у области пружања и контроле државне помоћи, која за циљ имају што мању државну помоћ уз што мање нарушавање конкуренције. Испуњавајући део преузетих обавеза у процесу приступања ЕУ, код нас је донет Закон о контроли државне помоћи (ЗКДП) 2009. године, који је престао да важи доношењем новог Закона о контроли државне помоћи 2019. године. Удео државне помоћи у БДП-у Србије је значајан и недовољно транспарентан због чега се с правом поставља питање његовог утицаја на фер тржишно надметање. Реформа политике државне помоћи у Србији је неопходна, пре свега, у циљу значајног смањења ове помоћи и правилној селекцији корисника. Полазна основа ефикасне политике државне помоћи јесте правна регулатива и њена имплементација али изнад свега истинска независност и одговорност институција надлежних за контролу ове помоћи. Неопходно је наћи модусе који ће обезбедити да општи интерес и економска ефикасност буду изнад појединачних интереса. Предмет овог рада јесте промовисање свести о утицају државне помоћи на економску ефикасност, анализа правних решења и институционалног оквир из ове области у Србији, као и политике државне помоћи ЕУ. Појава прекомерне, некоректно селективне и неконтролисане државне помоћи, може имати дубоке негативне последице на друштвено благостање, због чега је неопходно правилно нормирање и имплементација правила из ове области.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array