Sažetak
Према резултатима оствареним у области реформе политичких институција, Србија спада у групу земаља које се налазе у стању пролонгиране демократске транзиције, са израженим проблемима у сфери консолидације демократских институција. Због неправилности у изборним процедурама, као и нарушавања принципа који гарантују поштовање демократских норми и институција у последњих неколико година, Србија је сврставана у групу демократских земаља, али се демократија најчешће карактерисала као мањкава. У међувремену, прешла је из категорије демократских у категорију хибридних режима, понајвише због раста корупције. Када је реч о економској трансформацији, Србија припада функционалним тржишним привредама, при чему транзиција у тржишну привреду још увек није завршена, а неопходне економске реформе се стално одлажу. Од почетка транзиције до данас, у реализацији политичких и економских реформи у Србији смењују се периоди остваривања скромних напредака у области политичке и економске трансформације са периодима стагнације, па чак и назадовања у важним сегментима реформи. Имајући у виду да расположиви индикатори политичких и економских реформи указују на учвршћивање екстрактивних институција, циљ рада је да истражи како репродуковање екстрактивних политичких и економских институција отежава консолидацију демократије у Србији.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array