УГОВОР КАО АЛГОРИТАМ: УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Sažetak

Рад се бави могућношћу претварања уговора у форми текста у алгоритамски облик. „Алгоритмизација уговора“ требало би да омогући конверзију уговорних одредби у алгоритам у циљу њиховог коришћења код тзв „дигитално унапређених уговора“ попут паметних уговора (е. Smart contracts), а да се при томе обезбеди правна валидност и ефикасност уговорних одредби. Алгоритам је план решавања одређеног проблема кроз предузимање појединачних корака. У правном контексту, алгоритам је посебан начин управљања понашањем уговорних страна. Описано управљање спроводи се одабиром информација о понашању страна, те контролом и усмеравањем спровођења уговора у складу са тим понашањем. Увођење алгоритма као форме дефинисања уговорних одредби утиче на формат и суштину уговорног права. Алгоритам уговора може бити у облику псеудокода, симболима формалне логике и дијаграма тока. Разумевању алгоритмизације уговора у облику псеудокода од помоћи су механизми и правила формалне логике. Ова правила омогућавају систематско „уситњавање“ правног текста кроз логичку матрицу, чиме се олакшава процес алгоритмизације кроз кораке. Развој принципа за алгоритмирање уговора процес је који траје. Кључна питања која траже одговор су, између осталог, основ и садржина нормативности уговора у форми кода и њихова подобност да буду квалификовани као правно ваљани формат.