Sažetak
Уставни суд БиХ, својим одлукама утицао је на значајне промјене уставне организације власти и ентитета и Босне и Херцеговине. Приликом доношења одлука постојали су дијаметрално супротни ставови судија, а са теоријскоправног аспекта, спорна су образложења већинске одлуке суда. Доношењем одлуке о „конститутивности народа” на цијелој територији Босне и Херцеговине, Уставни суд БиХ је утицао на значајне промјене уставне организације власти Републике Српске и Федерације БиХ. Начин на који је имплементирана наведена одлука је супротан одредбама ентитетских Устава и Устава БиХ, јер је амандмане својом одлуком наметнуо високи представник. Високи представник је дјеловао као уставотворна и законодавна власт, доносећи законе којима је, мимо воље ентитета, успостављао нове надлежности и нове институције Босне и Херцеговине и на тај начин извршио ревизију Устава Босне и Херцеговине. Прихватајући надлежност за оцјењивање уставности закона које је доносио високи представник за БиХ, још прије двије деценије, а и данас, Уставни суд је одлучивао да су исти у складу са Уставом БиХ, дајући тиме легалитет дјелатности високог представника и новим институцијама Босне и Херцеговине којих у Уставу БиХ нема. Тако је Уставни суд својим одлукама утицао и на промјену организације власти Босне и Херцеговине. Аутор закључује да Уставни суд БиХ није остварио своју улогу заштитника устава и организације власти БиХ и ентитета.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array