Sažetak
Закон о наслеђивању Републике Србије регулише само поједине правне последице претходне смрти даваоца издржавања, остављајући отвореним бројна спорна питања. Законодавац се определио да овласти само супружника и потомке преминулог даваоца издржавања, који су га наследили, да наставе издржавање ако на то пристану. Посебно су регулисане правне последице раскида уговора у случају када ови наследници не могу, односно не желе да наставе уговор. У раду се критички сагледавају постојећа решења која се тичу круга лица овлашћених да продуже издржавање, разматра начин њиховог изјашења да ли могу и желе да уговор наставе, те указује да се прималац ништа не пита око продужења уговора, што га може довести у неповољан положај. Аутор износи свој став да круг субјеката који могу да наставе уговор треба проширити на све оне наследнике који су живели у заједници са примаоцем и учествовали у његовом издржавању за живота даваоца. С обзиром на то да закон не предвиђа право примаоца да се изјасни да ли жели да га издржавају наследници даваоца, износи се мишљење да би, у циљу заштите интереса примаоца издржавања, требало признати право примаоцу да у примереном року (шест месеци или годину дана), захтева од суда раскид уговора са наследницима даваоца издржавања, без специфицирања неког посебног разлога. Осим наведеног, у раду се указује на пропуст законодавца да бројна нерегулисана питања уреди, и износе се ставови о правним последицама које би наступиле у различитим животним ситуацијама а које би требало регулисати de lege ferenda.
Ključne reči
Array
Array
Array