Abstract
Иако су независна контролна и регулаторна тела део правно-политичког система Републике Србије већ низ година, њихова природа, функције и главне одлике изазивају честе недоумице како у општој, тако и стручној јавности. Кључни атрибути који се односе на ову врсту тела, попут независности, самосталности, контроле и регулације, неретко се некритички користе, а њима се етикетирају и тела која поменута својства немају. У овом раду се анализом домаћих позитивних прописа показује да законодавац на неконзистентан, а некад и контрадикторан, начин уређује независност контролних и регулаторних тела. Истовремено се демонстрира да нејасна номенклатура државних институција додатно отежава смештање регулаторних тела у правни систем, превасходно због коришћења термина „агенција“ за тела сасвим различите правне природе. Циљ овог рада је да допринесе дефинисању и разјашњењу међусобног односа појмова независност и самосталност, као и појашњењу сличности и разлика између контролних и регулаторних тела.
Keywords
regulatory bodies
oversight bodies
agencies
Serbia
References
Бурсаћ, Д. (2012). Однос парламента и независних тела у политичком систему Републике Србије. Политичка ревија. 3(33). 85-111.
Вујачић, И. (2013). Однос парламента и самосталних контролних тела. У Орловић, С. (прир.). Искушења парламентаризма. Београд: Центар за демократију Факултета политичких наука и Friedrich Ebert Stiftung. 47-60.
Gilardi, F. (2005). The Institutional Foundations of Regulatory Capitalism: The Diffusion of Independent Regulatory Agencies in Western Europe. The ANNALS of the American Academy of Political and Social Sciences. 1(598). 84-101.
Glušac, L. (2019а). Assessing the Relationship between Parliament and Ombudsman: Evidence from Serbia (2007-2016). International Journal of Human Rights. 4(23). 531-554.
Glušac, L. (2019б). The Role of National Human Rights Institutions in Post-Legislative Scrutiny“. European Journal of Law Reform. 2(21). 154-168.
Глушац, Л. (2017). Место и улога Заштитника грађана (Омбудсмана) у процесу приступања Републике Србије Европској унији. Годишњак Факултета политичких наука. 17(XI). 53-72.
House of Lords - Select Committee on the Constitution. (2004). The Regulatory State: Ensuring its Accountability. Volume I, 6th Report of Session 2003-04.
Јанковић, С. и Л. Глушац. (2015). Заштитник грађана (Омбудсман) Републике Србије – појашњења неких честих непознаница. Iustitia. 3(1).50-55.
Lipsey, R. And A. Chrystal. (2015). Economics. 13th edition. Oxford: Oxford University Press.
Маћић, Љ. (2017). Регулација енергетског сектора Србије, стање и перспективе. У: Јакшић, М., Прашчевић, А. и Огњанов, Г. (ур.). Структурне реформе и улога регулаторних тела у Србији. Београд: Економски факултет. 171-180.
Majone, G. (1994). The Rise of the Regulatory State in Europe. West European Politics. 3(17). 77-101.
Миленковић, Д. (2013). Јавна управа – одабране теме. Београд: Факултет политичких наука и Чигоја.
Милков, Д. (2014). Јавне агенције у Србији: случајна грешка или лоша намера. Зборник Правног факултета у Новом Саду. 3(48). 25-36.
Министарство европских интеграција, ЕУ документа. Доступно преко: http://www.mei.gov.rs/src/dokumenta/eu-dokumenta/ (Приступљено 15. децембра 2019).
Министарство европских интеграција, Годишњи извештаји Европске комисије о напретку Србије. Доступно преко: http://www.mei.gov.rs/srl/dokumenta/eu-dokumenta/godisnji-izvestaji-ek (Приступљено 15. децембра 2019).
Ministry of European Integrations, Annual Progress Reports. Available from: http://www.mei.gov.rs/eng/documents/eu-documents/annual-progress-reports-of-the-european-commision-for-serbia (Accessed 15 December 2019).
Радојевић, М. (2010). Независна (регулаторна) тела и институције у Србији“, Српска политичка мисао. 4(30). 53-76.
Томић, С. и А. Јованчић. (2012). Настанак и независност регулаторних тела у Србији: домаће или екстерне детерминанте. Политичке перспективе. 2(2). 23-53.
Томић, З. (2008). Управне и јавне агенције у Србији - класификација и правни положај. Право и привреда. 5-8(XLV). 413-426.
Томић, З. (2011). Управно право – приручник за полагање правосудног испита. Београд: Службени гласник.
Coen, D. and M. Thatcher (2018). Network Governance and Multi-level Delegation: European Networks of Regulatory Agencies. Journal of Public Policy. 1(28). 49-71.
Ђорђевић, Ј. (1976). Уставно право. Београд: Савремена администрација.
YUCOM. (2016). Самосталност јавног тужилаштва. Београд.
Устав Републике Србије - Устав, Службени гласник РС, бр. 98/06.
Закон и јавним набавкама, Службени гласник РС, бр. 124/12 и 68/15.
Закон о буџетском систему, Службени гласник РС, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17 и 95/18.
Закон о Државној ревизорској институцији, Службени гласник РС, бр. 01/05, 54/07, 36/10 и 44/18 – др. закон.
Закон о државној управи - ЗДУ, Службени гласник РС, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 – др. закон.
Закон о електронским комуникацијама - ЗЕК, Службени гласник РС, бр. 44/10, 60/13 – одлука УС, 62/14 и 95/18 – др. закон.
Закон о електронским медијима - ЗЕМ, Службени гласник РС, бр. 83/14 и 06/16 – др. закон.
Закон о јавним агенцијама - ЗЈА, Службени гласник РС, бр.18/05, 81/05 и 47/18.
Закон о министарствима, Службени гласник РС, бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – др закон и 62/17.
Закон о Народној банци Србије - ЗНБС, Службени гласник РС, бр. 72/03, 55/04, 85/05 – др. закон, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15, 40/15 – одлука УС и 44/18.
Закон о слободном приступу инфорамцијама од јавног значаја, Службени гласник РС, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10.
Закон о спречавању корупције, Службени гласник РС, бр. 35/19.
Закон о тржишту капитала, Службени гласник РС, бр. 31/11, 112/15 и 108/16.
Закон о Високом савету судства, Службени гласник РС, бр. 16/08, 101/10, 88/11 и 106/15.
Закон о забрани дискриминације, Службени гласник РС, бр. 22/09.
Закон о заштити података о личности, Службени гласник РС, бр. 87/18.
Закон о Заштитнику грађана - ЗЗГ, Службени гласник РС, бр. 79/05 и 54/07.