Abstract
Ступање на снагу Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница (Закон) у јануару 2020. године изазвало је бурне реакције и протесте православног становништва у Црној Гори јер поједине његове одредбе омогућавају одузимање вишевековне имовине епархија Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, имајући у виду да је СПЦ једина верска заједница са којом црногорске власти нису склопиле Темељни уговор о уређењу међусобних односа. Како би се пронашло компромисно решење започети су преговори између епархија СПЦ у Црној Гори и црногорских власти, који за циљ имају постизање компромисног решења између две стране. Аутор у овом чланку говори о историјату односа СПЦ и државе у периоду од зачетака црногорске државности у 15. веку до доношења Закона почетком 2020. године и регулисању имовинскоправних односа у том периоду, факторима који су утицали да Закон буде усвојен, објашњава процес усвајања Закона и даје његову анализу са посебним освртом на део који се односи на имовинско-правна питања и препоруке Венецијанске комисије. Да би доказала основну хипотезу да власти у Црној Гори неће моћи да пренебрегну легитимна права епархија СПЦ у Црној Гори по питању регулисања имовинскоправних односа, односно да ће две стране током преговора пронаћи интерес за компромис по питању измена спорних одредаба Закона, као и постизања Темељног уговора у циљу трајног решавања статуса Цркве у Црној Гори, аутор ће током истраживања користити структурно-функционалну анализу, индукцију и дедукцију.
Keywords
Array
Array
Array
Array
Array