Abstract
Сврха рада је указивање на неопходност решавања сукоба стечајних и пореских прописа у поступку реорганизације, полазећи од одговора на питање: Може ли се примењивати lex specialis закон „дерогиран“ општом нормом пореских прописа, уз сталну опасност употребе принудног механизма наплате? Отпис и сукцесивна исплата потраживања као једна од основних алата реорганизације, угрожена је новелама пореског закона. Нерешавање тачака спорења два закона узрокује правну несигурност; са једне стране отвара пут конзумирању широког спектра мера које омогућавају стечајни прописи, а са друге употреби пореског принудног апарата, која може довести до неотклоњиве штете по друштво, његове чланове, повериоце, a и саму пореску управу. У циљу најповољнијег намирења поверилаца након отварања стечајног поступка, неопходно је најпре идентификовати циљеве сукобљених законских норми, затим решавати постојеће противречности циљева, и на крају их редефинисати кроз решавање сукоба закона у складу са друштвеним околностима у којима се ти закони примењују.
Keywords
Array
Array
Array
Array