Sažetak
У раду је дата историја Напредне странке у Краљевини
Србији од 1887. до 1896. године. После оставке владе Милутина
Гарашанина јуна 1887. године, образована је прва коалициона
либерално-радикалска влада на челу са Јованом Ристићем. Након
пада Напредне странке са власти, дошло је до прогона и убијања њених
присталица, што је партија на власти, Народна радикална странка,
у свом страначком гласилу „Одјеку“ представила као „величанствени
народни одисај“. Напредњаци су током маја 1889. године одржали
партијски скуп на коме су донели програм и статут странке који
се суштински није разликовао од оног из 1881. године. Док је трајао
скуп, избили су немири у Београду, у којима је повређен велики број
напредњака, док је једно лице погинуло. Месец дана након ових немира,
Напредна странка је привремено обуставила свој рад, да би почетком
јула 1890. године одлучила да га поново покрене. Нешто више од годину
дана након укидања Устава из 1888. године, Напредна странка је
још једном, мада на кратко, образовала владу на челу са Стојаном
Новаковићем (7. јул 1895 − 29. децембар 1896) да би након оставке
владе била распуштена.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array