Sažetak
Закон о порезу на добит правних лица садржи одредбу о стварном власнику прихода, која представља један од услова за примену преференцијалне пореске стопе пореза на добит по одбитку из уговора о избегавању двоструког опорезивања (УИДО). Предмет истраживања јесте недефинисаност термина стварног власника у оквиру наведеног закона, што може довести до искоришћавања преференцијалних пореских стопа из УИДО путем пореског планирања, које подразумева коришћење проточних компанија и „пробирања уговора“ (енг.: treaty shopping). Међу пореским стручњацима су мишљења о карактеру одредбе стварног власника подељена, односно даје јој се карактер анти-абузивне мере као и правила за приписивање прихода. Анализираћемо тренутни карактер одредбе стварног власника у српском пореском законодавству и начин њене неадекватне примене, услед чега може доћи до губљења пореских прихода. Аутор се залаже за анти-абузивни карактер одредбе стварног власника у српском законодавству и испитује однос и примену између тако дефинисане домаће одредбе и чланова 10-12 УИДО, OECD Модел-конвенције и Коментара, а како би се онемогућио приступ преференцијалној пореској стопи из УИДО проточним компанијама услед „пробирања уговора“. На крају, аутор указује на разлоге зашто је Србији потребно да одредби стварног власника прихода припише карактер анти-абузивне мере.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array