Sažetak
Правна средства у управном спору чине деликатно и парадоксално подручје управно-процесног права. Њихова употреба за последицу може имати кршење неких од темељних принципа на којима почива управно-процесно право: коначност, извршност, правоснажност, заштита стечених права, правна сигурност, итд. Деликатност и парадоксалност лежи у томе што, иако инспирисана идејом заштите права, слобода и обавеза странака из управног поступка од неправилности у раду управе, и сама једнако могу довести до кршења или осујећења њиховог коришћења. Правна средства у управном спору установљена у сврху заштите одређених вредности могу довести до супротног ефекта - недовољности или чак одсуства заштите која оправдава њихов управно-процесни егзистенцијализам.
Намера нам је да на темељу испитивања њихове учинковитости (делотворности) у пракси, пружимо одговор на питање: да ли је постојећи систем правних средства у управном спору кадар да одговори законској сврси свог постојања? Уколико анализа покаже да са важећим пакетом правних средства у управном спору, то није случај, то би био најпоузданији позив на реформу.
Ključne reči
Array
Array