Sažetak
Радни однос од момента заснивање подразумева стицање, односно преузимање одређених права, обавеза и одговорности за обе стране у радном односу у складу са законом, колективним уговором, општим актом послодавца, уговором о раду. Аутор у раду анализира дисциплинску одговорност, кроз специфичности материјалних и процесних дисицплинских норми за утврђивање исте у општем и у посебном режиму радних односа, и критичком анализом, сагледава оправданост таквих законодавних решења са аспекта владавине права и начела јединствености система радних односа. Ранијим радним законодавством Републике Србије дисциплинска одговорност запослених детаљно је уређивана. Новим законодавством пракса уређивања дисциплинске одговорности запослених у општем режиму радних односа у потпуности је напуштена, своди се на скраћени поступак, сублимиран у тзв. отказном поступку. Насупрот, Закон о државним службеницима садржи бројне одредбе посвећене дисциплинској одговорности државних службеника, и правила типична за „класичан дисциплински поступак“ кроз која се одвија „дисицплинско суђење“ за дисицплинско дело. Осим тога, њиме су уређена и процесна питања која се односе на правила покретања и вођења дисциплинског поступка, индивидуализацију дисциплинске одговорности, упис дисциплинске казне у кадровску евиденцију и њено брисање и др.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array