Sažetak
Доношењем Закона о заштити права на суђење у разумном року 2015. године, и његовим ступањем на снагу 2016. године, у нашем правном поретку створили су се услови за заштиту права на суђење у разумном року, као једно од основних права загарантованих Уставом РС и међународним актима. Иако није изричито предвиђена примена овог закона у оквиру стечајног поступка, у пракси он је послужио као средство стечајним повериоцима да остваре правично задовољење због (пре)дугог трајања стечајног поступка, те повреде права на суђење у разумном року. Полазећи од тога, предмет анализе у овом раду јесте поступак којим се штити право на суђење у разумном року у предметима стечаја. Циљ је испитати да ли су приговор којим се покреће поступак и сам поступак за заштиту права погодни инстументи за повећање ефикасности стечајног поступка имајући у виду посебност и сложеност стечајног поступка. Такође, аутори ће испитати да ли ово правно средство утиче на повећање укупних трошкова стечајног поступка и да ли и колико продужава време трајања истог. У ту сврху биће спроведена студија случаја на предметима из надлежности Привредног суда у Нишу у периоду од почетка примене Закона (2016. године) закључно са 2019. годином.
Ključne reči
Array
Array
Array