Sažetak
Манифестације воље дате у дигиталном окружењу, несумњиво се разликују од оних која се дају у „физичком“ свету, а поједине особе можда нису ни свесне њиховог значаја.
Велики број особа се свакодневно придружују разним Wеb страницама пружаоца интернетских услуга. Да би то учинили, обично морају пристати на услове пословања пружаоца услуга, који уређују споменуту Wеb страницу. Овакве манифестације воље понекад су директне: након што кликне на 'Слажем се', особа постаје свесна да је пристала на услове пословања, без обзира да ли их је прочитала или не. Оно што је још важније, особа је свесна (или би требала бити) да је закључила неку врсту уговора с пружаоцем интернетске услуге – тзв. clickwrap уговор. Међутим, на неким Wеb страницама, особа пристаје на услове пословања пружаоца интернетских услуга самим тим што остаје на страници и прегледава њен садржај – тзв. browsewrap уговори. Овакве манифестације воље нису директне и корисник често није свестан да је склопио уговор с пружаоцем услуге.
Надаље, услови пословања се често мењају, а пружалац интернетске услуге понекад неће обавестити кориснике о томе. У тим случајевима корисници неће бити свесни промена услова те чињенице да настављањем коришћења пружаочевих услуга, пристају на те измјене.
Ово су само неки од примера очитовања воље у дигиталном окружењу, код којих особа која је очитовање учинила, уопште није свесна онога што се догодило. Чини се да, из неког разлога, људи мање озбиљно схватају оно што се догађа на интернету од онога што се догађа у "физичком" свету. Овај ће рад покушати показати да је то озбиљна грешка коју корисници могу направити у дигиталном окружењу.
Кључне речи: манифестација воље, услови пословања (ТоС), пружалац интернетских услуга (ИСП), online уговори, clickwrap и browsewrap уговори
Ključne reči
Array
Array
Array
Array