Sažetak
Писмено завештање пред сведоцима један је од најчешћих облика завештања која се сачињавају у нашем правном животу, за чију пуноважност законодавац прописује испуњеност строгих формалних услова. Овај облик завештања често се оспорава у пракси са позивањем на неке формалне недостатке. У раду, аутори су указали на законске услове пуноважности овог завештања, а потом анализирали бројне судске одлуке донете у поступцима за поништај овог завештања. Детаљно су сагледани ставови у судској пракси у погледу испуњења односно неиспуњења законских услова за пуноважност алографског завештања, по сваком елементу форме. Указано је и на неконзистентност судске праксе у појединим случајевима и заузети су ставови у погледу тога како би у конкретном случају судови требало да поступају. Нарочито су аргументованој критици изложене судске одлуке у којима су судови утврдили ништавост завештања због формалних недостатака, иако су ови недостаци разлог рушљивости завештања.