Sažetak
Увођење јавнобележничке службе у српски правни систем унело је низ новина у наследноправним стварима, међу којима је најзначајнија могућност поверавања поступка за расправљање заоставштине јавним бележницима. Спровођење поступка за расправљање заоставштине од стране судова, у српском правном систему, представља традицију. Услед наведеног, није било лако прекинути је. Тако српски законодавац, и даље, предвиђа надлежност суда за расправљање заоставштине, уз могућност поверавања овог поступка јавном бележнику, онда када за то не постоје сметње. Аутор у раду настоји да кроз изучавану праксу судова и јавних бележника утврди оправданост поверавања поступка јавним бележницима, уз истовремено испитивање могућности преношења надлежности за спровођење оставинског поступка у потпуности на јавне бележнике. По схватању аутора овако нешто је реално оствариво, будући да досадашња пракса јавних бележника у поступцима за расправљање заоставштине говори у прилог растерећења судова и смањења времена потребног за окончање ових ванпарничних поступака.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array