Sažetak
Рад се бави забрањеним клаузулама код уговора о кредиту. Хипотека и нови облици бездржавинског залагања, попут залоге на покретним стварима и правима, не апсорбују државину предмета залоге. То омогућава власнику заложене ствари - заложном дужнику употребу ствари и прибирање плодова, што олакшава отплату кредита. Заложни повериоци су заштићени законом установљеним обавезама власника на чување заложене ствари и одржавања њене вредности. Ипак, заложни повериоци, као уговорна страна у економски привилегованом положају - даваоци кредита, намећу економски зависној страни – дужнику као кориснику кредита, односно заложном дужнику, отежавајуће уговорне клаузуле. Законом се забрањује уговарање одређених клаузула, али то није довољно, па и судови, по захтеву заложног дужника, процењују допуштеност појединих уговорних клаузула и поништавају их уколико су противне начелу савесности и поштења или применом принципа argumentum a contrario у односу на овлашћења власника заложене ствари. Судови користе институт делимичне ништавости тако да уговор о кредиту и залози важи без поништене клаузуле.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array