ВОДЕ КАО ПРЕДМЕТ КОНЦЕСИЈЕ У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Sažetak

Интересовање за тему коришћења вода по систему концесија у домаћем законодавству, аутору је побудила Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине у предмету бр. У-16/20. Анализа наведене одлуке отворила је шири простор за промишљање, те је предочени чланак настао као плод истраживања ове тематике. Рад је методолошки заснован на нормативној анализи Закона о концесијама, те Закона о стварним правима, који има функцију кровног законодавног акта, када се дискутује о стварноправним институтима у Републици Српској. Иако смо се у првом дијелу рада бавили посебним правним уређењем појединих врста ствари и дефинисањем појмова воде, водних добара и водних објеката, као предмета права својине, у фокусу рада су ипак релевантна питања везана за воде, као концесионо добро. Предмет концесије може бити право обављања широког опсега привредних дјелатности, а када су у питању воде, најчешће се ради о коришћењу јавног водног добра (воде за технолошки процес у обављању привредних дјелатности, воде и водног земљишта за коришћење хидроакумулација, купалишта, рибњака, водног земљишта за реализацију неке од привредних дјелатности, као и вађење материјала из водотока). Поред наведеног, енергетски потенцијал воде може да се користи и када је објекат концесије изградња и коришћење енергетских постројења, као једног од најважнијих економских аспеката експлоатације вода. У последњем дијелу рада обрађена је пракса Уставног суда превасходно у вези са институтом концесија, али и једним ширим питањем које се све више потенцира у домаћој јудикатури, а то је концепт „државна имовина“.