Sažetak
Код уговора о међународној продаји робе је својствено да између чинидбе и противчинидбе постоји одређени временски размак чије је трајање условљено околностима уговора попут удаљености купца и продавца, врсте и модалитета превоза и сл. Доктрина антиципативне повреде уговора, стога, има функцију да превазиђе, или умањи дејство ризика који могу настати током временског размака између престација.
Члан 71(1) Конвенције Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе предвиђа да једна страна - поверилац (купац или продавац) може одложити извршење својих обавеза ако, после закључења уговора, постане очигледно да друга страна - дужник неће извршити битан део својих обавеза.
Суспендовање извршења обавезе на основу антиципативне повреде уговора не представља повреду уговора уколико је антиципација основана. Ако страна суспендује извршење своје обавезе без основа који су предвиђени одредбама члана 71 Конвенције, онда чини повреду уговора.
Суспендовање извршења обавезе треба разликовати од раскида уговора, што Конвенција и чини. Суспендовањем извршења уговор се „стопира“. Не престају права и обавезе уговорних страна (што је случај са раскидом) и циљ овог правног средства није уперен ка престанку уговорног односа, већ ка његовом очувању, односно извршењу.
Осим што има право да суспендује извршење своје обавезе, продавац може, на основу става 2 члана 71 Конвенције да заустави предају купцу робе која се налази у превозу, уколико се појави основ за антиципативну повреду уговора.
На подлози члана 71(3) Конвенције, страна која намерава да се користи правом на суспензију извршења обавезе дужна је да другој страни о томе одмах пошаље обавештење. Притом, није од значаја да ли је роба већ отпремљена или још увек није. Члан 71(3) такође предвиђа да уколико, након обавештења о суспензији, дужник пружи повериоцу адекватно обезбеђење да ће уредно извршити своје обавезе, поверилац је дужан да настави са извршавањем своје обавезе.
Ključne reči
Array
Array
Array