Sažetak
У чл. 52. Устава Хрватске културна добра проглашавају се добрима од посебног интереса за Републику Хрватску која уживају посебну заштиту државе. Чл. 69. Устава прописано је да држава штити, између осталог, и културна добра као духовне националне вредности. Устав Србије, у својој чл. 89, утврђује обавезу сваког лица да чува, између осталог, и културну баштину као добро од општег интереса. Аутори сматрају да нешто слично постоји у већини савремених правних система. Јасно је да су многа културна добра у власништву разних правних субјеката, али с обзиром на њихов статус и посебну заштиту коју уживају, власници таквих добара подлежу одређеним ограничењима својине и имају обавезе које власници већине других ствари немају.
У овом раду аутори ће анализирати хрватске и српске правне акте који регулишу заштиту културних добара са посебним нагласком на ограничења власништва над културним добрима у ове две земље. Постоје одређене сличности, али и неке разлике у томе како је регулисана заштита културних добара у Хрватској и Србији. Врсте културних добара и њихова заштита се на одређене начине разликују, а такође се разликују и права и обавезе власника културних добара у неким аспектима.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array