Sažetak
Аутор у раду осветљава реформу швајцарског наследног права из 2020. године, која је почела да се реализује јануара месеца 2023. године. Истраживање је спроведено са циљем да утврди обим и квалитет спроведене реформе швајцарских наследноправних прописа. У фокусу пажње аутора су решења посвећена: смањењу нужног дела потомака оставиоца; укидању права на нужни део његовим родитељима; губитку права на нужни део супружника или истополног партнера из регистроване заједнице, уколико је покренут поступак за развод брака, односно поступак за раскид регистроване заједнице, а пре њиховог окончања један од супружника, односно регистрованих партнера је умро; квалитетно другачијем концепту слободе уговарања, путем уговора о наслеђивању; утицају који „систем три стуба” швајцарског пензијског и инвалидског осигурања има на остваривање и заштиту права на нужни део, као и променама, и правно-техничким побољшањима прописа који се тичу редоследа доброчиних давања из којих се намирује повређени нужни део. За потребе рада коришћени су: правно-догматски, нормативно-правни и историјско-правни метод. По схватању аутора, већина новела Грађанског кодекса Швајцарске Конфедерације из 2020. године, које се тичу установе наслеђивања, у служби су веће слободе располагања појединаца доброчиним давањима, како inter vivos, тако и mortis causa. Међутим, оне не прате довољно социјалне прилике у савременој Швајцарској, будући да право наслеђа на темељу закона није признато ванбрачном партнеру, као што је то случај са супружником или истополним партнером из регистроване заједнице, иако ванбрачна заједница у реалном животу постоји паралелно са браком и регистрованом истополном заједницом.
Ključne reči
Array
Array
Array