ЗАШТИТА ПРАВА СВОЈИНЕ У МАКЕДОНСКОМ СТВАРНОМ ПРАВУ

Sažetak

Уставне гаранције права својине и његове заштите представљају основ за даље регулисање заштите права својине посебним законима. Уставним актима се гарантује заштита својине као суштинске i темељне вредности, промовише једнакост у стицању и остваривању права својине, штите за сва лица од незаконитог и/или произвољног лишавања својине од стране државних органа. и промовише пропорционалност између јавног и приватног интереса.

Заштита својине у македонском стварно-правом систему регулисана је Законом о својини и другим стварним правима. Kao примарни извор заштите ових права, Закон предвиђа петиторнe тужбе као главни инструмент за заштиту права својине. Својина је такође заштићена одредбама о суседском праву, забрани злоупотребе права, и индиректно одредбама о заштити државине. Заштита својине се може остварити и употребом других правних лекова, као што су деклараторна тужба, тужба против незаконитог или погрешног уписа права на непокретности, захтев за изузеће у стечајмом или извршном поступакy, захтев за повраћај имовине у кривичном поступку, и захтев за де-експропријацију, који су прописани одредбама других закона.

Закон о својини регулишe четири врсте петиторних тужби: ревиндикационa тужба за повраћај ствари (actio rei vindicatio); публицијанска тужба (actio Publiciana); негаторна тужба због узнемиравања својине (actio negatoria); и тужба за заштита сусвојине и заједничке својине. Основни циљ ревиндикационе тужбе је повраћај ствари која се налази у државини другог лица. Циљ публицијанске тужбе је да заштите претпостављеног власника од трећих лица која су узела ствар из његовог поседа. Негаторна тужба због узнемиравања/ометања права својине штити власника (или претпостављеног власника), било враћањем у претходно стање или забраном даљег ометања. Тужба за заштиту сувласништва и заједничког власништва овлашћује сваког сувласника или заједничког власника да заштити својинска права на ствар у целини.

Европска конвенција о људским правима гарантује заштиту права на имовину (члан 1, Протокола бр. 1 Конвенције). У циљу заштите права на имовину/својину, Европски суд за људска права врши процену кршења члана 1, Протокола бр. 1. Први корак је утврђивање да ли постоји ометање права на мирно уживање права на имовину; у том процесу се користе "три правила": да ли постоји лишавање имовине, контрола коришћења од стране државе, или важи опште правило. Када се утврди постојање задирање у гарантовано право, Суд предузима други корак: утврђивање да ли је интервенција компатибилна са чланом 1 (Протокола 1). Да би била у складу са чланом 1, интервенција мора бити законита, мора имати легитиман циљ, и мора бити у складу са принципом пропорционалности. Ако не испуњава ове стандарде, утврђена сметња представља повреду члана 1 Протокола бр. 1 Европске конвенције.