Abstract
Текст анализира тумачење билатералних уговора у три предмета које је решио Међународни суд правде у периоду од 2009. до 2011. године. Како се тумачење обавља применом истих правила која су изложена у члановима 31 и 32 Бечке конвенције о праву уговора, оно укључује иста или слична средства тумачења. Специфичне карактеристике сваког случаја, нарочито посебне карактеристике уговора, резултирају, међутим, у извесним разликама. Средства тумачења, коришћена у тумачењу уговора који уређује неко уникатно питање, и средства тумачења, коришћена у тумачењу уговора чији предмет припада класи предмета неке области међународног права, се делимично разликују.
Кључне речи: тумачење; билатерални уговори;