Abstract
Сажетак: У раду се сагледава правни третман који ванредни облици завештања имају у савременим правима Европе. Изјављивање последње воље путем споменутих облика, у домаћем, али и у одређеном броју осталих европских законодавстава, представља правно дозвољени начин изражавања слободе завештања. Аутор даје компаративни приказ законских решења посвећених наведеним облицима завештања, указујући на сличности и разлике у њиховом нормативном уобличењу. Посебна пажња посвећена је питањима која се односе на околности у којима је могуће сачињавање ванредних завештања, поступак њиховог сачињавања, као и осталим формалним условима пуноважности ових завештајних облика. У закључку се указује на оправданост нормирања ванредних облика завештања, као и на одређене недостатке у њиховој домаћој законској регулативи, у складу са чим се износе одређени предлози у погледу њиховог нормативног уређења de lege ferenda.
Кључне речи: завештање, ванредни облици завештања, посебне околности, војно завештање, бродско завештање, завештање које се сачињава у авиону.