Abstract
Сажетак:Железничке пруге на територији Војводине грађене су почев од 1856 године. По уговору о миру оне су 1918 године, постале део железничке мреже нове државе. Пруге на територији Војводине нису за време Првог светског рата биле разорене као пруге у Србији, али су биле израубоване и имале су малу транспортну моћ. Након присаједињења Војводине Србији, грађене су нове и реконстуисане нове пруге и железничка инфраструктура, и донети бројни прописи потребни за одвијање железничког саобраћаја. Првих неколико година железнички систем у новој држави је био децентралозован, а њиме се управљало из пет регионалних дирекција, од којих се једна налазила у Суботици, за подручје Бачке, Баната и Барање. Период од 1923/24 године до Другог светског рата је раздобље јединствене, централизоване, управе. Гледајући оба периода, развој и резултати пословања, мерено статистичким и финансијским показатељима, били су просечно задовољавајући.