Sažetak
У раду је извршена историјскоправна анализа одредаба о грађанском судском поступку усвојених у Црној Гори крајем XIX и почетком XX века. Процес нормирања парничне процедуре одвијао се споро и постепено, у условима превалентног племенског, народног суђења које је задржало примат још и у другој половини XIX века. Тада се полако појављују први појединачни подзаконски прописи који су регулисали поједине аспекте парничног поступка, да би се у наредним деценијама њихов број значајно умножио. Донети су са циљем концентрације поступка, јачања правне сигурности и процесне дисциплине и детаљно су размотрени у тексту. Ипак, парцијално регулисање грађанскоправних спорова није могло обезбедити униформну примену права на целој државној територији нити правну сигурност у пуном обиму. Стога је 1905. године донет Законик о судском поступку у грађанским парницама чијим је ступањем на снагу заокружен процес унификације грађанског процесног права. Њему је у раду посвећена посебна пажња.