Sažetak
За разлику од Директиве 1999/44/ЕЗ која је, у принципу, имала субјективни приступ утврђивању саобразности робе, Директивом (ЕУ) 2019/771 прописани су критеријуми који, по правилу, морају увек бити испуњени. Осим што одражавају разумна очекивања потрошача, објективни захтеви у погледу саобразности показују и каква су очекивања законодавца у вези са робом. У том смислу, значајно је унапређен концепт саобразности у контексту повећане дигитализације робе. Међутим, што се тиче одрживе потрошње, стање је у великој мери низмењено, што је у супротности са постојећом политиком Европске уније, али и ширим друштвеним и регулаторним правцима развоја. Могућност одступања од објективних захтева у погледу саобразности сведена је у уске оквире изузетка, од чије правилне примене зависи да ли ће испунити своју сврху.