Sažetak
Технолошка трансформација рада представља један од кључних изазова савременог радног права. Дигитализација радног процеса, ширење флексибилних облика радног ангажовања и све интензивнија примена система вештачке интелигенције и алгоритамског управљања радом доводе до суштинских промена у начину на који се рад организује, надзире и вреднује. Ове промене не одражавају се искључиво на структуру тржишта рада, већ непосредно утичу на правни положај запослених, преиспитујући традиционалне институте радног права и постојеће механизме правне заштите. Рад полази од анализе утицаја технолошки условљених промена на радни однос, са посебним освртом на алгоритамско управљање радом, аутоматизовано доношење одлука и дигиталне облике надзора над радом запослених. Посебна пажња посвећена је идентификовању ризика које ови процеси носе по остваривање основних радних и људских права као и права на правну сигурност у оквиру радног односа. Полазећи од нормативне и теоријскоправне анализе важећег законодавства Републике Србије, рад испитује у којој мери постојећи правни оквир одговара на изазове технолошке трансформације рада. У компаративном контексту разматрају се и релевантни европски стандарди и савремени регулаторни трендови, са циљем утврђивања правних празнина и формулисања препорука de lege ferenda усмерених ка јачању заштите запослених и очувању равнотеже између технолошког напретка и основних вредности радног права.