Abstract
Nova reforma izvršnog prava u vidu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju vratila je i više nego spornu u domaćoj civilistici kaznu zatvora kao sredstvo izvršenja ličnih zahteva. S obzirom na do danas prisutne argumente protiv ovog načina prinuđavanja izvršnog dužnika da ispuni ono to je dužan, a što neće, njegova dopuštenost se ispituje spram tri hipoteze: anahronost, protivustavnost i dogmatička protivrečnost. Rezultati pokazuju da se ne može govoriti niti o anahronosti, niti o neustavnosti, niti o dogmatičkoj grešci. Štaviše, pokazuje se da je potrebna reforma u vidu ostranjivanja sudskih penala koji su strano telo u domaćem pravnom sistemu.References
Downloads
Download data is not yet available.