Abstract
Сажетак: У Републици Србији постоје три врсте казнених дела, кривична дела, прекршаји и привредни преступи. Кривичним закоником је прописано да је кривично дело оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и скривљено. Закнодавац је Законом о прекршајима прописао да је прекршај противправно дело које је законом или другим прописом надлежног органа одређено као прекршај и за које је прописана прекршајна санкција. Законом о привредним преступима прописује се да је привредни преступ друштвено штетна повреда прописа о привредном или финансијском пословању која је проузроковала или је могла проузроковати теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као привредни преступ. Полазећи од друштвене опасности и запрећене казне кривична дела су најстрожа казнена дела, у односу на прекршаје и привредне преступе.
Аутор у овом раду има за циљ да укаже да одговорност за кривично дело не мора да буде најтежи вид казнене одговорности. Одговорност за прекршај, у појединим случајевима, може бити „строжа“ по учиниоца, од одговорности за кривично дело. У раду се указује на поједине одредбе Кривичног законика и Закона о прекршајима, на основу којих аутор долази до закључка да је одговорност због учињеног кривичног дела у појединим случајевима „блажа“ по учиниоца дела, у односу на одговорност за прекршај.