Abstract
Сажетак: Тренутно у Републици Србији казна затвора може да се издржава у казненом заводу или у просторијама у којима осуђени станује. Уколико се казна издржава у казненом заводу то значи да је осуђено лице издвојено из заједнице у којој је било, и да је смештено у једну вештачку средину, на одређено време. Логично је да осуђено лице има жељу да што пре изађе из те вештачке заједнице и да се врати у природну заједницу, а за то постоје два начина. Први је законит начин, као што је истеком казне, добијањем условног отпуста или прекидом извршења казне. Други начин је незаконит, а то је, пре свега, бекством из казненог завода. Предмет пажње аутора јесте бекство из казненог завода, које може бити квалификовано као кривично дело или дисциплински преступ. Осим тога, аутор указује и на дисциплински преступ удаљење из завода, који је по начину извршења сличан бекству. У раду се указује и на поступак у случају бекства из завода, као и на последице бекства по осуђено лице.